U Atini, statistička služba EU, Evrostat, iznela je zabrinjavajuće podatke o stanju grejanja domaćinstava u Grčkoj. Naime, skoro svaki peti Grk, tačnije 19,2% njih, nije u mogućnosti da održi svoj dom dovoljno toplim, što ukazuje na ozbiljne socijalne i ekonomske probleme u zemlji. Ova cifra predstavlja značajan porast u odnosu na 17,1% koliko je zabeleženo 2020. godine, što dodatno naglašava pogoršanje situacije u poslednjim godinama.
U poređenju sa drugim zemljama Evropske unije, Grčka se nalazi na visokom mestu na listi država čiji građani ne mogu da obezbede adekvatno grejanje. Najveći udeo onih koji se suočavaju s ovim problemom zabeležen je u Španiji i Portugalu, gde je taj procenat 20,8%. Slede Bugarska sa 20,7%, Litvanija sa 20,0% i Grčka sa 19,2%. Ovi podaci ukazuju na to da se problemi s grejanjem ne tiču samo Grčke, već su prisutni i u drugim delovima Evrope, ali Grčka se izdvaja po visokom procentu koji ukazuje na ozbiljnost situacije.
Ova situacija nije samo statistički problem, već ima i ozbiljne posledice po kvalitet života građana. Odsustvo adekvatnog grejanja može dovesti do raznih zdravstvenih problema, posebno kod ranjivih grupa kao što su stariji ljudi i deca. Takođe, neadekvatno grejanje može uticati na opštu dobrobit i psihološko zdravlje ljudi, jer hladni domovi mogu stvoriti osećaj nelagode i beznađa.
Povećanje broja ljudi koji se suočavaju s problemima s grejanjem može se povezati s višestrukim faktorima. Prvo, ekonomska kriza koja je pogodila Grčku u poslednjim godinama ostavila je mnoge građane u teškoj finansijskoj situaciji, što otežava plaćanje troškova grejanja. Cene energenata su takođe drastično porasle, što dodatno opterećuje domaćinstva. Mnogi ljudi su primorani da biraju između osnovnih životnih potreba i troškova grejanja, što je dovelo do toga da se mnogi odlučuju na smanjenje grejanja ili potpuno odustajanje od njega.
S obzirom na to da se zima bliži, stručnjaci upozoravaju da bi se situacija mogla dodatno pogoršati. Mnogi domovi u Grčkoj nisu dovoljno izolovani, što znači da gube mnogo toplote. Ovo, zajedno s visokim troškovima grejanja, čini situaciju još težom. Državne politike i programi koji bi mogli pomoći građanima da se suoče s ovim izazovima su od ključnog značaja. Potrebno je da se razviju mere koje će omogućiti subvencionisanje troškova grejanja ili poboljšanje energetske efikasnosti kuća.
Takođe, važno je naglasiti da se problemi s grejanjem ne tiču samo pojedinaca, već je to i pitanje javnog zdravlja i dobrobiti zajednice. Zimi, kada su temperature niske, ljudi koji žive u hladnim uslovima mogu biti podložniji raznim bolestima, što može dodatno opteretiti zdravstveni sistem.
U svetlu ovih informacija, poziv na akciju je neophodan. Država treba da preuzme odgovornost za poboljšanje uslova života svojih građana, što uključuje i obezbeđivanje adekvatnog grejanja. Takođe, važno je da se podigne svest o ovom problemu kako bi se osiguralo da se prioriteti u budžetu postave na način koji će omogućiti pomoć najugroženijim grupama.
U zaključku, situacija s grejanjem u Grčkoj je alarmantna i zahteva hitnu pažnju. S obzirom na to da se procenat ljudi koji ne mogu da obezbede adekvatno grejanje povećava, jasno je da su potrebne hitne mere kako bi se zaštitili građani i osiguralo da svi imaju pristup osnovnim životnim potrebama, uključujući i toplotu u svojim domovima.
