Narodna skupština Republike Srpske je nedavno donela značajnu odluku usvajanjem Predloga zakona o neprimenjivanju zakona i zabrani delovanja vanustavnih institucija Bosne i Hercegovine. Ovaj zakon je usvojen na posebnoj sednici, a za njega je glasalo 49 poslanika, dok su tri bila protiv, kako prenosi RTRS.
Usvojenim zakonom propisano je da se na teritoriji Republike Srpske neće primenjivati i izvršavati zakoni koji se odnose na Sud BiH, Tužilaštvo BiH, Agenciju za istrage i zaštitu BiH, kao i na Visoki sudski i tužilački savet BiH. Ova odluka predstavlja značajan korak u pravcu afirmacije autonomije Republike Srpske unutar struktura Bosne i Hercegovine, kao i u pogledu suvereniteta njenih institucija.
Obrazloženje zakona naglašava da je potrebno osigurati da nadležne institucije i organi Republike Srpske preduzmu sve mere kako bi obezbedili sprovođenje ovog zakona. Ovaj korak se može interpretirati kao odgovor na percepciju da vanustavne institucije BiH deluju na način koji ne odgovara interesima Republike Srpske.
Ova sednica je takođe obuhvatila razmatranje više predloženih zakona, uključujući i zakon o Visokom sudskom i tužilačkom savetu Republike Srpske, kao i dopune Krivičnog zakonika Republike Srpske. Odluka o neprimenjivanju zakona i zabrani delovanja vanustavnih institucija BiH dolazi u trenutku kada se u političkom pejzažu Bosne i Hercegovine oseća rastuća napetost između različitih nivoa vlasti.
U prethodnim godinama, relacije između entiteta u Bosni i Hercegovini, posebno između Republike Srpske i Federacije BiH, često su bile obeležene nesuglasicama i političkim tenzijama. Usvajanje ovog zakona može se posmatrati kao nastavak trenda jačanja autonomije Republike Srpske i njene sposobnosti da donosi odluke koje su u skladu sa njenim interesima.
Ovaj potez dolazi u trenutku kada je pitanje ustavne strukture BiH i dalje veoma aktuelno. Odluke koje donose institucije Republike Srpske imaju potencijal da izazovu reakcije na nivou federacije, kao i međunarodnog okruženja. Mnogi analitičari smatraju da bi ovakve odluke mogle dodatno zakomplikovati već složeni politički pejzaž u zemlji.
U isto vreme, Narodna skupština Republike Srpske se suočava i sa izazovima u pogledu ekonomskih i socijalnih pitanja, uključujući borbu protiv korupcije, unapređenje pravosudnog sistema i jačanje institucija. Odluka o neprimenjivanju zakona može imati uticaj na rad pravosudnih institucija i njihovu sposobnost da se bore protiv kriminala i obezbede pravdu za građane.
Pitanje autonomije i suvereniteta Republike Srpske se takođe prepliće sa širim međunarodnim kontekstom, s obzirom na to da se Bosna i Hercegovina nalazi pod pažnjom međunarodnih organizacija i država. Očekivanja međunarodne zajednice u pogledu unutrašnjih odnosa u BiH, kao i na implementaciju reformi, dodatno komplikuju situaciju.
U zaključku, usvajanje zakona o neprimenjivanju zakona i zabrani delovanja vanustavnih institucija BiH predstavlja značajan korak u pravcu jačanja autonomije Republike Srpske. Ova odluka može imati dalekosežne posledice, ne samo na unutrašnju politiku Republike Srpske, već i na šire političke odnose unutar Bosne i Hercegovine. Kako se situacija bude razvijala, biće zanimljivo posmatrati kako će se institucije Republike Srpske prilagođavati novim okolnostima i koje će biti reakcije drugih nivoa vlasti u zemlji, kao i međunarodne zajednice.
