Ona je primarijus doktor Slavica Maris, specijalista epidemiologije i načelnica Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu, a narod je počeo da je zove „novi doktor Kon“. U razgovoru za „Blic“, dr Slavica Maris otkriva kako je postala epidemiolog, kako je njen rad doživljavaju kliničari i kako se epidemiološka situacija u Srbiji razvija nakon pandemije COVID-19.
Kada je upisivala medicinu, dr Maris nije planirala da se bavi preventivnom medicinom. Sanjala je o plastičnoj hirurgiji i dermatovenerologiji, ali je životne okolnosti, kao što je rođenje deteta, usmerile njene karijerne puteve. Zbog obaveza oko malog deteta, tražila je područje gde može da radi bez dežurstva. Njeni prijatelji su je preporučili Gradskom zavodu za javno zdravlje, gde je brzo pronašla svoje mesto, uprkos početnim teškoćama u prilagođavanju na preventivnu medicinu.
Dr Maris je od 1999. godine deo Zavoda i od samog početka se bavi epidemiologijom. Prvo je radila na sanitarnim pregledima, ali je brzo dobila specijalizaciju i prešla na čistu epidemiologiju. Pre pandemije, kliničari nisu bili svesni svih zadataka i obaveza epidemiologa, često ih doživljavajući kao one koji samo prikupljaju podatke i vode statistiku. Međutim, nakon COVID-19, njihova uloga postala je mnogo jasnija i prepoznatija.
Ona ističe da je rad sa dr Predragom Konem bio značajan za njen razvoj. Poređenja sa njim joj prija, jer je on ostavio veliki trag u epidemiologiji. Doktor Maris se više fokusira na zarazne bolesti poput zoonoza i vektorskih bolesti, dok se dr Kon bavio vakcinama i imunizacijom. Njena uloga kao načelnika Jedinice podrazumeva široko poznavanje različitih bolesti.
Epidemiološka situacija u Beogradu se smiruje, a broj obolelih od velikog kašlja opada. Do kraja aprila 2023. godine registrovano je 1.057 obolelih od pertusisa, sa naglaskom na to da se novi slučajevi ne javljaju u velikim brojevima. Epidemiološke mere i vakcinacija su u velikoj meri doprinele smanjenju broja obolelih, a očekuje se da će se epidemija uskoro završiti.
Dr Maris naglašava značaj vakcinacije, koja je ključna za prevenciju zaraznih bolesti. U Beogradu se beleži povećanje obuhvata vakcinacije, ali još uvek nije dostignut optimalni nivo od 95%. Male boginje su takođe predstavljale problem, sa registrovanih 46 slučajeva od februara do danas, najčešće kod starijih od 30 godina i dece do tri godine. Ove bolesti su rezultat smanjenog obuhvata vakcinacije tokom pandemije, kada su mnoge rutinske imunizacije bile prekinute.
Smanjenje obuhvata vakcinacije nije problem samo u Srbiji, već širom sveta, što dodatno komplikuje situaciju sa zaraznim bolestima. Dr Maris ukazuje na to da su respiratorne infekcije, uključujući grip, u padu. U prvim nedeljama aprila registrovano je samo nekoliko slučajeva gripa, dok su drugi virusi, poput rinovirusa, takođe u porastu, posebno kod mlađe dece.
Epidemije izazvane korona virusom su se drastično smanjile, sa samo pet registrovanih epidemija od početka godine, u poređenju sa 100 epidemija tokom 2022. godine. To oslikava značajan napredak u kontroli širenja ovog virusa.
Doktor Maris završava sa optimizmom, naglašavajući važnost kontinuirane vakcinacije i praćenja epidemiološke situacije. Njena posvećenost javnom zdravlju i preventivnim merama pokazuje se kao ključna u borbi protiv zaraznih bolesti. Uloga epidemiologa je postala vitalna, a dr Maris je svojim radom doprinela boljem razumevanju i unapređenju sistema javnog zdravlja u Srbiji.
