Slika kupljena na garažnoj rasprodaji u Minesoti otkrila je svoje tajne – prema najnovijim saznanjima, reč je o ranije nepoznatom portretu holandskog umetnika Vinsenta Van Goga. Stručna analiza koju je sprovela kompanija „LMI Group International“ pokazala je da je Van Gog ovu sliku naslikao tokom svog boravka u psihijatrijskoj bolnici na jugu Francuske 1889. godine. Analiza je obuhvatila različite aspekte dela, uključujući tkanje platna i pigment boje, čime su stručnjaci potvrdili autentičnost slike.
Delo, dimenzija 45,7×41,9 centimetara, nosi natpis „Elimar“ u donjem desnom uglu. Kolekcionar antikviteta koji ga je kupio 2016. godine nije mogao ni da nasluti da je u njegovim rukama vredno Van Gogovo umetničko ostvarenje. Proces identifikacije trajao je četiri godine, a stručnjaci su potvrdili da je portret ribara sa belom bradom, koji puši lulu dok popravlja svoju mrežu, urađen tehnikom ulje na platnu. Ovaj portret je inspirisan radom danskog umetnika Majkla Ančera, što je uobičajeno za Van Goga koji je često „obrađivao“ dela drugih umetnika.
Istraživači su takođe otkrili da se na platnu nalazi i deo kose, koja je poslat na analizu. Iako je utvrđeno da potiče od muškarca, pokušaji da se DNK uzorak uporedi sa Van Gogovim potomcima bili su neuspešni zbog degradiranog stanja uzorka. Lorens M. Šindel, predsednik LMI grupe, istakao je značaj integracije naučnih metoda sa tradicionalnim pristupima u proceni umetničkih dela, naglašavajući da je cilj proširiti resurse dostupne za autentifikaciju.
Međutim, Van Gogov muzej u Amsterdamu još uvek nije pripisao ovu sliku umetniku. Prethodni vlasnik se obratio muzeju u decembru 2018. godine sa zahtevom za priznavanje, ali je muzej odbio. LMI, koji je sliku nabavio 2019. godine, uveren je da je reč o originalnom delu, dodajući da otkriće nepoznate slike ne bi trebalo da bude iznenađenje. Van Gog je tokom svog života izgubio mnoga dela, poklanjao ih prijateljima i nije pridavao posebnu pažnju radovima koje je smatrao studijama.
Stručnjaci ističu da je ovo „emocionalno bogato, duboko lično delo“ nastalo u turbulentnom razdoblju Van Gogovog života. Tokom svog života, holandski majstor naslikao je oko 900 slika, ali se smatra da je patio od bipolarnog poremećaja i graničnog poremećaja ličnosti, iako ove bolesti nikada nisu zvanično dijagnostikovane. Istraživači Univerzitetskog medicinskog centra Groningen u Holandiji veruju da je Van Gog doživeo dve kratke psihotične epizode, za koje se smatra da su bile posledica delirijuma izazvanog odvikavanjem od alkohola, a dešavale su se nakon što je sebi odsekao uvo britvom 1888. godine.
Nažalost, Van Gog je preminuo 1890. godine, u dobi od samo 37 godina, kada je njegov život bio ispunjen umetničkim stvaralaštvom, ali i ličnim traumama. Otkrivenje ovog dela predstavlja značajan doprinos razumevanju njegovog opusa i umetničkog nasleđa. Umetnost Vinsenta Van Goga i dalje fascinira i inspiriše mnoge, a svako novo otkriće dodatno obogaćuje njegovu već bogatu biografiju. Ova slika može doneti nova saznanja o njegovom stvaralaštvu i umetničkom putu, koji je bio obeležen kako genijalnošću, tako i tragičnim okolnostima.
