Ivana Nešović, jedna od najlepših srpskih odbojkašica nedavno je završila svoju igračku karijeru. Sa dve titule i Kupom sa Zvezdom, bila je šampionka i u Italiji dok je igrala za Asistel. U reprezentaciji je imala svoje mesto dok je bila mlađa, ali je vremenom izgubila poziciju. Ipak, stekla je veliku slavu u Aziji i bila vrlo uspešna. Ono što je malo poznato jeste da je njena prabaka bila Smiljana Kotur, srpska pevačica tradicionalnih pesama Zapadne Slavonije, koja je preživela zatočeništvo u logoru Stara Gradiška.

Smiljana Kotur rođena je 11. novembra 1928. godine u Jasenovcu. Sa sedam godina pristupila je lokalnom pravoslavnom crkvenom horu. U maju 1942. godine zajedno sa svojom porodicom odvele su je ustaše u logor Stara Gradiška, gde su pretrpeli strašne patnje. Nakon toga, Smilja i njena porodica prebačeni su u radne logore u Trećem rajhu, gde su uspeli da se spasu sigurne smrti u logoru. Nažalost, njen otac i još osmoro rođaka ubijeni su u logoru Stara Gradiška.

Smilja je postala izvanredna solistkinja, a čak je imala ponudu da se preseli u Beograd i postane solistkinja Radio Beograda, ali je odlučila da ostane u svom rodnom Jasenovcu. Tokom rata u Hrvatskoj 1991. godine, izbegla je iz Jasenovca i došla u Beograd sa porodicom. 2016. godine snimila je četiri numere za album „Pesme iz Jasenovca“, ostavljajući tako trajni trag za buduća pokolenja.

Smilja Kotur preminula je 29. januara 2022. godine u Beogradu, a sahranjena je 2. februara na groblju Lešće. Opelo je služio episkop pakračko-slavonski Jovan, po blagoslovu patrijarha srpskog Porfirija. Njena priča ostaje kao podsetnik na hrabrost i izdržljivost ljudi koji su preživeli strahote logora i ratova.

Ova priča o Ivani Nešović i njenoj prabaki Smilji Kotur govori o hrabrosti, izdržljivosti i ljubavi prema svojoj zemlji i tradiciji. Kroz njihove živote možemo videti koliko su ljudi spremni da se bore za svoja uverenja i da se odupru svim nedaćama koje im se nađu na putu. Njihova priča takođe nam pokazuje koliko je važno čuvati sećanje na svoje pretke i njihova dela, jer su oni ti koji su nam omogućili da danas živimo u slobodi i miru.

Ivana Nešović je svojom sportskom karijerom pokazala talenat i veštinu u odbojci, ostavljajući iza sebe uspešnu karijeru koja će biti zapamćena. Sa druge strane, Smiljana Kotur svojom muzičkom karijerom i neverovatnom izdržljivošću tokom logoračkih patnji, ostavlja nas sa dubokim poštovanjem i divljenjem prema njenom karakteru i snazi.

Kroz njihove priče možemo naučiti važne lekcije o životu, ljubavi, hrabrosti i izdržljivosti. Njihova dostignuća nam pokazuju da se uz posvećenost, rad i veru u sebe mogu postići velike stvari, bez obzira na sve prepreke koje nam se nađu na putu.

Svako od nas nosi deo svoje porodične istorije i tradicije, a važno je da se setimo i čuvamo priče o svojim precima, jer su oni ti koji su nas oblikovali i učinili onakvima kakvi danas jesmo. Kroz njihove priče i postignuća možemo pronaći inspiraciju i motivaciju da nastavimo da se trudimo i ostvarujemo svoje ciljeve, bez obzira na sve poteškoće koje nam se nađu na putu.

Ivana Nešović i Smiljana Kotur ostavile su iza sebe trajni trag u svojim oblastima i svojim životima, inspirišući nas da verujemo u sebe i svoje snove, da se borimo za ono što je važno i da čuvamo svoju tradiciju i kulturu. Njihova priča podseća nas na važnost ljubavi prema svojoj zemlji, svojoj porodici i svojoj tradiciji, i na to da je važno čuvati uspomene na svoje pretke i njihova dela, kako bismo sačuvali njihovo nasleđe i ponosno nastavili da živimo u skladu sa njihovim vrednostima.