Predsednik Vlade Republike Srpske, Radovan Višković, izrazio je svoje duboko žaljenje povodom 32 godine od stradanja 12 beba u Kliničkom centru Banjaluka zbog nedostatka kiseonika. Ovaj događaj se smatra jednim od najtužnijih događaja tokom Odbrambeno-otadžbinskog rata. Višković je istakao da se seća nedostatka hrane, lekova i goriva u Krajini, kao i nedostatka reakcije međunarodne zajednice koja nije dozvolila humanitarne letove za Banjaluku radi dostavljanja lekova i kiseonika za bebe u porodilištu. Svi apeli tada upućeni nisu naišli na odgovor, što je dovelo do tragičnog ishoda.

Ovo sećanje na ovaj tragičan događaj podseća nas na period rata u bivšoj Jugoslaviji, kada su nevini ljudi patili zbog nedostatka osnovnih potrepština i humanitarne pomoći. Iako su apeli za pomoć upućeni međunarodnoj zajednici, uključujući i humanitarne letove za dopremanje lekova i kiseonika, ostali su bez odgovora. To je rezultiralo gubitkom života nedužnih beba koje su bile zavisne od medicinske pomoći i osnovne zdravstvene nege.

Ova tragedija poslužila je kao podsetnik na bezosećajnost i nebrigu međunarodne zajednice prema ljudima koji su pretrpeli strahote rata i konflikata na Balkanu. Iako je prošlo 32 godine od tog događaja, sećanje na te bebe i njihovu nepravednu smrt ostaje u srcima njihovih porodica i zajednice u Banjaluci. Višković je istakao da je važno da se ova tragedija ne zaboravi i da se nastavi podsećati na važnost humanitarne pomoći i solidarnosti u trenucima krize.

Uprkos tragičnom ishodu, porodilište u Banjaluci nastavilo je sa radom i pružanjem zdravstvene nege novorođenčadi. Ova ustanova se trudi da obezbedi sve potrebne resurse i lekove kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti. Zaposleni u porodilištu se trude da pruže najbolju moguću negu svim bebama i njihovim majkama, kako bi se osiguralo zdravlje i dobrobit najmlađih članova zajednice.

Ovaj događaj takođe podseća na važnost solidarnosti i saradnje među ljudima u teškim vremenima. Neophodno je da se svi sećamo ovakvih tragedija i učinimo sve što je u našoj moći da sprečimo ponavljanje sličnih situacija. Pomoć i podrška u kriznim situacijama je od presudnog značaja za očuvanje ljudskih života i osiguranje zdravlja i sigurnosti svih građana.

Radovan Višković je apelovao na međunarodnu zajednicu da nauče lekciju iz ovog tragičnog događaja i da se angažuju u pružanju humanitarne pomoći u slučaju budućih kriza. Solidarnost i briga za najugroženije članove društva moraju biti prioritet svih država i organizacija kako bi se osiguralo zdravlje i dobrobit svih građana.

Obeležavanje 32 godine od stradanja 12 beba u Kliničkom centru Banjaluka je prilika da se sećamo njihovih života i tragičnog ishoda koji ih je zadesio. Ove bebe su simbol nedužnih žrtava rata i konflikata, koje su patile zbog nedostatka osnovnih resursa i brige. Njihova smrt treba da nas podseti na važnost solidarnosti i humanitarne pomoći u očuvanju života nedužnih ljudi.

U godinama koje su prošle od ovog tragičnog događaja, Banjaluka se trudi da izgradi bolji sistem zdravstvene nege i resursa za sve svoje građane. Zdravlje novorođenčadi treba da bude prioritet svakog društva, kako bi se osiguralo da svako dete ima pristup medicinskoj pomoći i osnovnoj zdravstvenoj zaštiti. Potrebno je da svi radimo zajedno kako bi se osiguralo da se ovakve tragedije ne ponove u budućnosti.

U sećanju na 12 beba koje su izgubile život zbog nedostatka kiseonika, moramo da se obavezujemo da ćemo učiniti sve što je u našoj moći kako bismo sprečili slične tragedije. Solidarnost, briga i humanost su temelji svakog društva, i moramo raditi zajedno kako bismo osigurali zdravlje i dobrobit svih građana, posebno najranjivijih članova zajednice. Smrt ovih nevinih beba ne sme biti zaboravljena, već treba da nas podseti na važnost života i brige za sve ljude, bez obzira na njihovu starost ili poreklo.