Mark Džonston, astrofotograf iz Feniksa, nedavno je zabeležio impresivnu fotografiju Sunca, snimajući solarnu protuberancu, gigantski „gejzir“ plazme koji izbija iz zvezde. Napravio je video snimak visoke protuberance i staticne prikaze sunčeve aktivnosti koristeći svoj teleskop refraktoa TEC160FL. Ovo je deo veće slike jer je Sunce trenutno u solarnom maksimumu, sa povećanom aktivnošću, poput sunčevih pega i solarnih baklji.
Prema ranijim prognozama, očekivano je da će solarni ciklus biti relativno slab, ali se broj sunčevih pega povećavao od početka 2022. godine, dostigavši osmogodišnji maksimum. SWPC je zatim objavio reviziju predviđanja, očekujući da će solarni maksimum stići do sredine 2024. godine, sa većom aktivnošću nego što je prvobitno predviđeno.
Nedavno je zabeležena najsnažnija geomagnetska oluja u poslednjih 21 godinu, udarajući Zemlju u maju i stvarajući živopisne aurore na nebu. Naučnici predviđaju da bi ove aurore mogle biti vidljive i u regionima gde su retke u narednom periodu.
Džonstonova fotografija Sunca naglašava lepotu i složenost naše najbliže zvezde, dok istovremeno svedoči o njenoj aktivnosti tokom solarnog maksimuma. Ova vrsta astrofotografije omogućava nam da bolje razumemo procese koji se dešavaju na Suncu i njihov uticaj na našu planetu.
Solarni maksimum je prirodni fenomen koji se dešava oko svakih 11 godina, obilježen povećanom aktivnošću na Suncu, poput solarnih baklji i sunčevih pega. Tokom ovog perioda, Solarni i Heliosferički opservatorijum NASA-e (SOHO) prati i snima aktivnost Sunca kako bi bolje razumeli ove procese i njihov uticaj na Zemlju.
Astrofotografija je važan deo astronomije, omogućavajući nam da istražujemo i razumemo kosmos na potpuno novi način. Kroz fotografije poput Džonstonove, možemo zabeležiti neverovatne trenutke u svemiru i deliti ih sa svetom, pomažući nam da se približimo tajnama Sunca i dubokom prostoru.
Džonstonova fotografija solarnog gejzira je samo jedan od primera kako astrofotografija može otkriti skrivene lepote i složenost univerzuma. Kroz njen objektiv, možemo videti ne samo lepotu Sunca, već i naučiti o njegovoj aktivnosti i uticaju na naš svakodnevni život.
Prema poslednjim prognozama i istraživanjima, očekuje se da će solarni maksimum doneti veću aktivnost na Suncu, što može imati različite posledice na Zemlju. Kroz analizu astrofotografija poput Džonstonove, naučnici i istraživači mogu bolje razumeti ove procese i pripremiti se za eventualne promene u svemiru.
U poslednjih nekoliko godina, astrofotografija je postala sve popularnija, omogućavajući ljudima širom sveta da istražuju i deluju u kosmosu. Uz pomoć modernih teleskopa i kamera, fotografi mogu zabeležiti neverovatne trenutki u svemiru i podeliti ih sa publikom širom sveta. Ova vrsta umetnosti omogućava nam da se udaljimo od svakodnevnih briga i otkrijemo lepotu i složenost kosmosa.
Kroz astrofotografiju, možemo istražiti ne samo lepote Sunca i planeta, već i dalje delove svemira koji su nam nedostupni. Ova umetnost spaja nauku i umetnost, omogućavajući nam da bolje razumemo kosmos i našu ulogu u njemu.
U zaključku, Džonstonova fotografija solarnog gejzira je samo jedan od mnogih primera kako astrofotografija može otkriti skrivene lepote i složenost univerzuma. Kroz njen objektiv, možemo istražiti i razumeti Sunčevu aktivnost tokom solarnog maksimuma, kao i bolje razumeti njegov uticaj na Zemlju i život na njoj. Astrofotografija nam omogućava da se povežemo sa kosmosom na jedinstven i inspirativan način, otkrivajući tajne svemira i deljenje sa svetom.
