Mnogo skupocenih poklona ima na svetu, ali retko ko na dar dobije pravo srce i uz to novi život. Goran Filić iz Smedereva jedan je od takvih srećnika koji sada slavi dva rođendana. Godinama je bio srčani bolesnik i provodio je dane po bolnicama, čekajući transplantaciju koja je bila jedino rešenje za njegov problem. Kako se ispostavilo, sve je bilo veoma neizvesno.
Goran se priseća trenutka kada mu je lekar rekao da se vrati kući i čeka poziv za transplantaciju, koji može doći sutra, ali i nikada. Bio je svestan da se nalazi na 54. mestu liste čekanja, a u tom trenutku su se obavljale samo jedna ili dve transplantacije. Međutim, Goran je imao veru i prepustio je celu situaciju u Božje ruke. Na kraju, čudo se desilo – sa 54. mesta prešao je na prvo, zahvaljujući svojoj retkoj krvnoj grupi AB pozitivnoj.
Poznato je da su transplantacije organa kompleksan proces, a Goran je veoma zahvalan vrhunskim stručnjacima koji su ga operisali u kliničkom centru. Operacija je trajala više od četiri sata, a Goran je imao jedinstvenu priliku da vidi svoje srce u tegli, zahvaljujući dokumentarnom filmu koji je sniman tokom operacije. „Video sam poslednja dva otkucaja svog bivšeg srca. Otkucalo je samo jedanput, drugi put je stalo“, priseća se Goran.
Kao muzičar, osećajući inspiraciju, odmah je tražio olovku i papir kako bi zabeležio stihove koje su mu došle na pamet. Tako je nastala pesma „Anđeo na zemlji“, posvećena preminulom dečku koji je imao samo 32 godine, čije srce je Goran dobio. Ova pesma ne samo da nosi ličnu priču, već služi i kao promocija važnosti doniranja organa u Srbiji.
Goran se ne može dovoljno zahvaliti porodici čoveka čije srce kuca u njegovim grudima. Bez njihove odluke da doniraju organe, Goranova priča bi imala drugačiji kraj. „Ne mogu da vam opišem rečima kako živim nakon transplantacije. Osećam se kao da nisam sam, ponosan sam što nosim srce tog čoveka“, kaže Goran. Nakon što je ispričao svoju priču na jednoj muzičkoj emisiji, javila mu se porodica preminulog, i dogovorili su se za susret.
Susret je bio emotivan. Goran i njegova supruga stigli su u dvorište porodice, gde ga je njegova sestra dočekala sa otvorenim srcem, doslovno se bacila u njegovo zagrljaj. „Rekla je samo: ‘Mogu li da stavim ruku na srce, da pozdravim brata’“, naglašava Goran, ističući koliko je taj trenutak bio poseban.
Goran ističe da su ljudi poput članova te porodice prave ljudske gromade, i žao mu je što žele da ostanu anonimni. „Takva porodica zaslužuje da stoji na krovu sveta i da bude primer svim porodicama kada ostanu bez svog najmilijeg“, dodaje. Osim srca, porodica je donirala i druge organe svog deteta, spasivši nekoliko života.
Priča Gorana Filića je priča o nadi, ljubavi i novim počecima. Njegovo iskustvo podseća nas na važnost doniranja organa i koliko jedan život može da se promeni zahvaljujući plemenitoj odluci jedne porodice. Goran ne samo da je dobio novi život, već i priliku da podeli svoju priču i inspiriše druge da razmišljaju o donaciji organa. U svetu gde se često suočavamo s teškim situacijama, ovakve priče donose svetlost i podsećaju nas na snagu ljudske dobrote.
