Tokom noći u Beogradu, Hitna pomoć zabeležila je dramatičnu aktivnost sa ukupno 97 intervencija, među kojima su bile i 12 na javnim mestima, uglavnom vezanih za hronične bolesti. Prema rečima dr Ivane Stefanović iz Hitne pomoći, najviše posla su imali hirurzi i ortopedi, a bilo je i mnogo neobičnih slučajeva.
U jutarnjim satima, Hitna pomoć je imala 101 intervenciju, koja je uključivala 14 poziva sa javnih mesta i 5 pedijatrijskih. Posebno je istaknut slučaj pacijenta sa teškim traumama, koji je prevezen u angiosalu Vojnomedicinske akademije (VMA), kao i dva incidenta u saobraćaju. Dr Stefanović je napomenula da su intervenisali i zbog pešaka koji je teško povređen u Resniku, kao i zbog pacijenta koji je pao sa visine.
Izveštaji govore o hladnim noćima koje su pogoršale zdravstveno stanje pacijenata, naročito onih koji boluju od malignih bolesti. Dr Stefanović je savetovala pacijentima da redovno uzimaju terapiju i da se jave na kontrole, posebno ako imaju problema sa pritiskom.
Na železničkoj stanici u Beogradu, jedan od najšokantnijih incidenata bio je pronalazak potpuno nagog muškarca starog oko 40 godina, koji je ležao na peronu sa povredom glave. Hitna pomoć je odmah intervenisala i prevezla ga na VMA. Ovaj incident dodatno je podstakao razgovor o bezbednosti i zdravlju na javnim mestima, posebno u zimskim mesecima kada su temperature niske.
U VMA, noć je bila izuzetno burna. Dr Boban Đorđević, glavni dežurni hirurg, izneo je podatak da su hirurzi i ortopedi imali najviše posla zbog raznih povreda koje su se dogodile tokom noći. Zabeležene su povrede na radu, u kućnim uslovima, kao i u radionicama. Plastični hirurzi su se suočavali sa povredama šaka, dok su ostali specijalisti, uključujući opšte hirurge i vaskularne hirurge, takođe imali pune ruke posla.
Jedan od najvažnijih slučajeva u noći bio je operacija disekcije aorte, koja je izuzetno ozbiljno stanje. Dr Đorđević je istakao da su kardiohirurzi uspeli da zbrinu pacijenta koji je imao ovo smrtonosno stanje, što pokazuje visok nivo stručnosti i brzine reakcije zdravstvenih radnika.
Ovaj niz incidenata i intervencija naglašava izazove sa kojima se zdravstveni sistem suočava, posebno u zimskim mesecima kada su uslovi za zdravlje ugroženiji. Mediji i zdravstveni radnici pozivaju građane na oprez i savetuju im da se brinu o svom zdravlju, dok se zdravstveni radnici bore da odgovore na sve veće potrebe.
Uzimajući u obzir sve ove situacije, važno je naglasiti potrebu za podrškom i razumevanjem prema zdravstvenim radnicima koji se suočavaju sa sve većim pritiscima, kao i potrebu za dodatnim resursima kako bi se obezbedila adekvatna zdravstvena zaštita. Tokom ovih hladnih noći, zdravlje i sigurnost građana treba da budu prioritet, a svaka intervencija Hitne pomoći može spasiti život.
Ova situacija takođe otvara diskusiju o važnosti mentalnog zdravlja i podrške za sve one koji se bore sa problemima u teškim vremenskim uslovima, posebno za one koji su izloženi riziku zbog hroničnih bolesti ili drugih zdravstvenih problema. S obzirom na sve što se dogodilo, Beograd se suočava sa potrebom za unapređenjem javnog zdravlja i sigurnosti na javnim mestima, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.
