U Somboru se trenutno vodi rasprava o planiranoj izgradnji stambeno-poslovnog objekta na uglu Venca vojvode Stepe Stepanovića i Ulice Sonje Marinković. Investitor, koji želi da sruši staru kuću, preduzeo je neobičan korak – zazidao je ulaz na kući i promenio njen broj, čime je stara kuća izbačena iz nadležnosti Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Ova situacija izazvala je reakciju građana, koji su pokrenuli peticiju sa ciljem da obustave izgradnju novog objekta, smatrajući da bi time bio ugrožen kulturno-istorijski identitet ovog zaštićenog prostora.
Prema informacijama iz Gradske uprave Sombora, javna prezentacija projekta održana je između 24. februara i 3. marta, a primedbe građana će tek biti razmatrane. Građani smatraju da bi izgradnja novog objekta, koji bi imao podzemnu garažu i tri sprata, ozbiljno narušila stabilnost postojećih zgrada u okolini, kao i ekosistem podzemnih voda. Naime, planirano je da nova zgrada zauzme prostor od 558 kvadrata i da ima gabarit od 2.320 kvadrata. Inicijator peticije, Milovan Čavić, ističe da bi zgrada bila udaljena samo 13 metara od crkve Svetog Stefana, koja trenutno prolazi kroz sanaciju.
Investitor je kupio staru kuću pre 17 godina, koja je pripadala akademiku Ivanu Gutmanu, i planira da na njenom mestu izgradi višespratnicu. Čavić i ostali potpisnici peticije veruju da bi očuvanje starih kuća trebalo biti prioritet, a ne njihovo rušenje. Peticija, nazvana „Peticija protiv neprimerene gradnje u zaštićenom jezgru Sombora“, do sada je prikupila više od 550 potpisa, a građani se protive gradnji višespratnica u centru grada, smatrajući da postoje druge lokacije na periferiji koje su pogodnije za takve projekte.
Pitanje zaštite kulturno-istorijskog nasleđa u Somboru nije novo. Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture je 2007. godine izradio studiju zaštite za sve objekte u zonama četiri gradska venca, koja su nazvana po srpskim vojvodama. Čavić naglašava da je neprihvatljivo da se zaštićeni objekat zameni novom gradnjom, koja ne odgovara arhitektonskom i estetskom standardu grada.
Dr. Vladimir Kubet, vršilac dužnosti direktora Pokrajinskog zavoda, i Jelena Filipović, načelnica Arhitektonskog sektora, objašnjavaju da su prethodni pokušaji gradnje na ovoj parceli više puta odbijani. Na kraju je odobreno da se spratnost zadrži na delu objekta prema Vencu, dok je gradnja tri sprata i potkrovlja odobrena prema Ulici Sonje Marinković. Ovo je potvrdila i Jelena Stojkov, odgovorna urbanista iz beogradskog projektnog biroa, koja je naglasila da je gradnja predviđena u okviru prostorne celine koja je proglašena kulturnim dobrom.
Građani Sombora su odlučni da se bore za očuvanje svog kulturno-istorijskog identiteta i nastaviće da traže rešenja koja će omogućiti renoviranje starih objekata umesto njihove rušenja. Njihova akcija i peticija su primer kako lokalne zajednice mogu da se organizuju i bore za očuvanje svog nasleđa, a istovremeno postavljaju pitanja o pravilima urbanističkog planiranja i zaštite kulturnog nasleđa. S obzirom na značaj koji ovaj projekat ima za Sombor, očekuje se da će se javnost i nadležni organi još aktivnije uključiti u raspravu o budućnosti ovog dela grada.
