Mnogi stručnjaci upozoravaju na problematičnu epidemiološku situaciju u Srbiji kada su u pitanju male boginje, te ističu da je neophodno povećati obuhvat vakcinacije kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti. Direktorka „Batuta“ Verica Jovanović ističe da je trenutno 36 potvrđenih slučajeva morbila, sa najvećim brojem zaraženih u Beogradu, a da najkritičnije stanje imaju mlađa deca. Od ukupnog broja zaraženih, većina je bila nevakcinisana ili ima nepoznat vakcinalni status. Jovanovićeva naglašava da je status nevakcinisanosti glavni razlog za pojavu morbila i epidemiju, naglašavajući važnost vakcinacije.

Stručnjaci ističu da je sramota što se i dalje suočavamo sa ovom zaraznom bolešću, koja bi trebala biti iskorenjena. Dr. Zoran Radovanović naglašava da je povezivanje vakcine protiv morbila sa autizmom glupo i bezobrazno, naglašavajući da je već dokazano naučno da ne postoje veze između ove vakcine i autizma. Također, ističe da je broj umrlih od morbila bio značajan 2018. godine, te da je neophodno povećati obuhvat vakcinacije kako bi se sprečile epidemije.

Dr. Ivana Begović Lazarević ističe da je vakcinacija najvažnija mera za suzbijanje malih boginja, te da je potrebno vakcinisati sva deca bez obzira na njihov vakcinalni status. Posebno su ugrožene grupe su deca mlađa od 5 godina i stariji od 20 godina, kod kojih se javlja teža klinička slika i veći rizik od komplikacija. Najčešće komplikacije malih boginja uključuju zapaljenje pluća, zapaljenje srednjeg uha, dijareju, zapaljenje mozga i gubitak vida.

Sve o simptomima i komplikacijama malih boginja možete pročitati na linku, te je važno da se što više ljudi informiše o ovoj bolesti i preduzme adekvatne mere prevencije. Obuhvat vakcinacije protiv malih boginja treba hitno povećati kako bi se zaštitila celokupna populacija i sprečio dalji rast broja zaraženih. Smatra se da je vakcinacija najefikasniji način suzbijanja epidemija i zaštite zdravlja građana, te je važno da se svi odgovorni za javno zdravlje uključe u ovu borbu protiv morbila.