Svetska turistička organizacija UN (UNWTO) nedavno je objavila podatke o međunarodnim turističkim prihodima koji su u 2024. godini značajno porasli, dostižući 1,6 biliona dolara (oko 1,54 biliona evra). Ovo predstavlja povećanje od oko tri odsto u odnosu na prethodnu godinu. Srbija se istakla kao jedna od zemalja sa najvećim rastom, beležeći impresivan skok od 98 odsto i zauzimajući peto mesto na svetskoj listi, odmah iza Kuvajta, El Salvadora i Saudijske Arabije.
Prema statistici UNWTO-a, oko 1,4 milijarde ljudi putovalo je u inostranstvo, dok su globalni turistički troškovi dostigli 1,9 biliona dolara (oko 1,84 biliona evra), što ukazuje na to da je svaki turista u proseku potrošio više od 1.000 dolara. Evropa je ostala najposećeniji kontinent sa 747 miliona posetilaca, dok su Azija i Pacifik privukli 316 miliona putnika, Amerika 213 miliona, Bliski Istok 95 miliona, a Afrika 74 miliona.
Francuska se, sa 100 miliona posetilaca, pozicionirala kao najposećenija zemlja sveta u 2024. godini. Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA), istakao je da je broj turista u Srbiji porastao za 12 do 15 odsto, iako konačne statistike još nisu dostupne. Očekuje se da će devizni priliv blizu tri milijarde evra.
Pored povećanja broja turista, zabeležen je i rast prosečnog broja noćenja, koji je sa 1,4 porastao na 2,9. Seničić naglašava da su promene u sistemu prijave turista doprinele boljoj transparentnosti i dostupnosti podataka, što olakšava analizu turističkog sektora. Takođe, registrovan je veći broj kategorisanih objekata, što je dovelo do boljih uslova za turiste.
Iako se broj posetilaca povećava, većina turista koji dolaze u Srbiju ne spada u kategoriju „najpoželjnijih“, tj. onih sa dubljim džepom. Seničić objašnjava da ti turisti traže specifične usluge i sadržaje, poput luksuznih hotela i ekskluzivnih iskustava, a Srbija još uvek ne može u potpunosti da zadovolji te potrebe. Struktura turista koja dolazi u Srbiju pretežno čine srednja i viša srednja klasa, dok se niži slojevi više odlučuju za privatni smeštaj.
S obzirom na trenutni trend rasta, Seničić naglašava potrebu za održavanjem broja godišnjih turista na dva do tri miliona kako bi se osigurala trajnost turističke destinacije. On takođe ističe da će trenutna turistička strategija isteći s početkom 2025. godine, te je potrebno razmotriti nove pristupe.
Seničić smatra da je teško planirati dugoročne strategije u svetu koji se brzo menja, pa predlaže strategiju koja bi se prilagođavala svake četiri do pet godina. Akcioni planovi sa kratkoročnim ciljevima mogli bi da pomognu u praćenju napretka i ostvarivanju postavljenih ciljeva.
S obzirom na to da je Srbija postigla zavidan rezultat u turizmu, važno je ne zaboraviti da se mora raditi na daljem jačanju sektora. Seničić naglašava da se ne smemo uljuljkati u trenutnim rezultatima, već je potrebno planirati unapred i obezbediti veći budžet za promociju i razvoj turizma.
U zaključku, Srbija se sve više pozicionira kao atraktivna turistička destinacija, ali je važno raditi na povećanju kvaliteta usluga i privlačenju turista sa većim budžetima. Kontinuirani rast i prilagođavanje strategija ključni su za održavanje i unapređenje turističkog sektora u budućnosti.
