Stručnjaci Audiovizuelnog odeljenja Srpske akademije nauka i umetnosti uspeli su da digitalizuju srednjovekovne knjige sa svim detaljima, čuvajući ih od propadanja i omogućavajući pristup putem mobilnih telefona. Do sada su sačuvali Miroslavljevo jevanđelje, Pančićeve herbarijume, stara i retka izdanja, a trenutno rade na oko 20 novih projekata.
Proces digitalizacije knjiga iz 14. veka zahteva posebnu pažnju kako bi se sačuvale od oštećenja. Audiovizuelno odeljenje SANU već šest godina radi na digitalizaciji starih knjiga, napravivši oko dva miliona snimaka i trenutno digitalizujući više od 3.500 knjiga. Projekti obuhvataju kako kulturna dobra koja se čuvaju u SANU, tako i privatne kolekcije poput porodičnog albuma Milana Rakića.
Pred svakim snimanjem knjige sledi istraživanje i eksperimentisanje kako bi se pronašlo najbolje rešenje. Za knjige poput prvog Vukovog rečnika, koji zahtevaju posebnu pažnju, tim stručnjaka koristi različite tehnike kako bi sačuvali knjige od propadanja. Ne postoje jedinstvena rešenja za digitalizaciju starih knjiga, već se pristupa svakoj knjizi individualno.
Sve svetske institucije koje su se bavile digitalizacijom starih knjiga čuvaju svoje metode kao poslovnu tajnu, a proces uključuje pregled poveza, prethodne obrade, oštećenja i nedostajuće listove. Tim stručnjaka u Audiovizuelnom odeljenju SANU koristi različite tehnike, poput posebnih nosača korica i pritiskača za strane od olova, kako bi sačuvali knjige od oštećenja prilikom digitalizacije.
Trenutni izazov za tim stručnjaka je digitalizacija slajdova akademskog slikara Ljube Popovića, čija kolekcija obiluje bojama i zahteva preciznost i oštrinu u procesu digitalizacije. Sve ovo omogućava pristup srednjovekovnim knjigama putem mobilnih telefona i čuva ih od zaborava za naredne generacije.
