Srpska vlast koristi špijunske softvere protiv aktivista i novinara

Vlast u Srbiji koristi napredne špijunske softvere i forenzičke alate izraelske kompanije Selebriti (Cellebrite) za hakovanje novinara i aktivista, saopštila je u ponedeljak organizacija Amnesti internešenal (AI), pozivajući se na digitalne forenzičke dokaze i svedočenja aktivista koji su rekli da su bili hakovani poslednjih meseci.
Izveštaj „Digitalni zatvor”: Nadzor i suzbijanje civilnog društva u Srbiji“ dokumentuje kako se mobilni forenzički proizvodi izraelske kompanije Selebriti koriste za izvlačenje podataka sa mobilnih uređaja koji pripadaju novinarima i aktivistima.
Takođe, izveštaj otkriva kako su srpska policija i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) koristile prilagođeni Android špijunski sistem, NoviSpy, da prikriveno zaraze uređaje pojedinaca tokom perioda pritvora ili policijskih razgovora.
„Naša istraga otkriva kako su srpske vlasti primenile tehnologiju nadzora i taktiku digitalne represije kao instrumente šire državne kontrole i represije usmerene protiv civilnog društva“, rekla je Dinušika Disanajake, zamenica regionalnog direktora Amnesti internešenela za Evropu.
U izveštaju se, između ostalog, pominje i da srpski MUP koristi i forenzički alat za izvlačenje podataka iz mobilnih telefona koji je dobila na poklon od Norveške, a nabavljen je preko Agencije UN za projektne usluge (UNOPS).
Kako navodi AI, Srbija je dobila opremu za otključavanje telefona od Cellebrite-a kao deo šireg paketa pomoći Srbiji da ispuni uslove za integraciju u Evropsku uniju.
Ovaj paket, koji finansira Vlada Norveške, a administrira Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS), ponuđen je Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije od 2017. do 2021. godine da pomogne Srbiji u borbi protiv organizovanog kriminala, navodi se u izveštaju.
Norveška vlada je privremeno obustavila slanje opreme Cellebrite u Srbiju 2018. godine, a Norveška ambasada u Beogradu takođe je izrazila zabrinutost u vezi sa programom, ali je UNOPS na kraju predao opremu u junu 2019. godine, dodaje se u izveštaju.
„Tvrdnje iznesene u izveštaju su alarmantne i, ako su istinite, neprihvatljive“, izjavila je za agenciju Rojters zamenica norveškog ministra spoljnih poslova Marija Varteresian.
„Sastaćemo se sa srpskim vlastima kao i sa UNOPS-om kasnije ovog meseca kako bismo dobili dodatne informacije o tom pitanju. A očekujemo da će UNOPS istražiti optužbe“, dodala je ona.
Dodaje da izveštaj otkriva sveprisutnu i rutinsku upotrebu invazivnog špijunskog softvera u Srbiji, uključujući špijunski softver Pegaz (Pegasus) NSO grupe, zajedno sa novim Android špijunskim sistemom NoviSpy, domaće proizvodnje, otkrivenim prvi put u ovom izveštaju.
„Ovaj izveštaj dolazi u vreme intenziviranja državne represije i sve šireg neprijateljskog okruženja za slobodno izražavanje i otvoreni dijalog u zemlji. Srbija je imala nekoliko velikih talasa antivladinih protesta od 2021, od kojih je svaki izazvao oštru reakciju vlasti – od stalnih i malicioznih, klevetničkih kampanja protiv kritičkih NVO, medija i novinara na uporno pravosudno uznemiravanje građana koji se organizuju mirno i izražavaju političko neslaganje“, navodi Amnesti u izveštaju.
U najmanje dva slučaja, Selebriti UFED eksploit (softver koji koristi grešku ili ranjivost) korišćen je da zaobiđe bezbednosne mehanizme Android uređaja, omogućavajući vlastima da tajno instaliraju špijunski softver NoviSpy tokom policijskih ispitivanja, kaže se u izveštaju.
Prema njihovim rečima, vlasti u Srbiji su sistematski koristile ove alate protiv mirnih demonstranata, koji su već prečesto objekti nepravedne kriminalizacije zbog svog aktivizma.
„Nezakonita digitalna špijunaža i prikupljanje podataka protiv civilnog društva ugrožava pravo ljudi na privatnost i zaštitu ličnih podataka, i duboko utiče na njihova druga prava i slobode, uključujući pravo na slobodu izražavanja, udruživanja i mirnog okupljanja“, navodi Amnesti.
Otkrića u ovom izveštaju, dodaje se, zasnovana su na detaljnim intervjuima sa 13 osoba koje su direktno bile na meti špijunaže ili izvlačenja mobilnih podataka, ili drugih oblika digitalne špijunaže, i sa 28 predstavnika civilnog društva širom Srbije, „koji su pružili neprocenjiv uvid u sve problematičnije okruženje u kojem rade“.
BCBP: Prekinuti digitalni nadzor
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) osudio je u ponedeljak to što vlast zloupotrebljava digitalne tehnologije za nadzor građana, što je dokumentovanu u izveštaju Amnesti Internationala „Digitalni zatvor: Nadzor i represija civilnog društva u Srbiji“.
Kako se navodi u saopštenju, BCBP traži da vlasti u Srbiji odmah obustave nezakonit digitalni nadzor i istraže sve slučajeve zloupotrebe, uključujući odgovornost pojedinaca u državnim institucijama.
Traže i da Evropska unija ozbiljno razmotri kako zloupotreba digitalnog nadzora u Srbiji utiče na proces evropskih integracija, posebno jer je Srbija zemlja kandidat za članstvo u EU.