Vašington — Kosovo je trenutno u ranjivom položaju usled aktuelnih geopolitičkih promena, kako su istakli stručnjaci sa Kosova i iz Sjedinjenih Država tokom nedavne debate o kretanjima u američkoj spoljnoj politici. Analizirajući ovu situaciju, eksperti su preporučili da političke stranke na Kosovu, bez obzira na to da li su na vlasti ili u opoziciji, postignu sporazum o uspostavljanju održive politike koja bi mogla da odgovori na složene izazove s kojima se zemlja suočava.
Odnos između Sjedinjenih Država i Kosova, koji traje više od dve decenije, smatran je posebnim i jedinstvenim. Elez Biberaj, bivši direktor Evroazijske divizije Glasa Amerike, naglasio je da se Kosovo često smatra jednom od najuspešnijih priča američke spoljne politike. Ipak, kao i svi bilateralni odnosi, i ovaj je pretrpeo promene tokom godina.
Biberaj je ukazao na to da je drugi mandat bivšeg predsednika Donalda Trampa doneo značajne političke promene, uključujući promene u američko-ruskim odnosima i diplomatiji prema Ukrajini, što je rezultiralo odstupanjem od prethodnog plana za unapređenje demokratije na Balkanu. Prema njegovim rečima, Kosovo ostaje ranjivo na promene u američkoj politici i novom geopolitičkom okruženju.
Organizatorka debate, Jeta Abazi Gaši, koja je polaznica Fulbrajtovog programa na Univerzitetu Džordž Vašington, istakla je da se i Amerikanci suočavaju sa neizvesnošću u vezi sa promenama u američkoj spoljnoj politici. Prema njenim rečima, jasno je da Kosovo ne može očekivati nastavak svojih veza sa Sjedinjenim Državama kao do sada.
Ambasador Kosova u Vašingtonu, Iljir Dugoli, naglasio je nezamenljivost partnerstva sa Amerikom, posebno u kontekstu evroatlantskih integracija. Prema njegovim rečima, NATO je na prvom mestu, dok je Evropska unija druga po važnosti. On je ukazao na to da su tokom najtežih trenutaka, Sjedinjene Države uvek bile ključne u reakciji na izazove.
Dugoli je takođe napomenuo da je Kosovo tokom Trampovog prvog mandata uspelo da uspostavi dobar odnos sa njegovom administracijom, uključujući spremnost Prištine da prizna Jerusalim kao glavni grad Izraela, što je izazvalo kritike iz Brisela. Ove akcije su, kako je naveo, uskladile spoljnu politiku Kosova sa politikom Vašingtona.
Direktor Instituta za javnu diplomatiju na Univerzitetu Džordž Vašington, Babak Bahador, rekao je da bi promene u transatlantskom savezu trebale podstaći Kosovo da stvara nova prijateljstva. Preporučio je da Kosovo zadrži postojeće prijatelje, ali i da proširi broj priznanja od strane drugih država članica Ujedinjenih nacija.
Međutim, Dugoli je ukazao na potencijalne pretnje multipolarnog sveta, posebno kada su u pitanju sile poput Kine i Rusije, koje smatra zlonamernim. On je istakao da Kosovo ne želi da se okrene tim silama i da je odnos sa Sjedinjenim Državama za njih od suštinskog značaja.
Stručnjaci su takođe primetili da su se odnosi između Kosova i Sjedinjenih Država pogoršali tokom poslednje četiri godine, delom zbog optužbi Zapada da vlada Kosova ne ispunjava obaveze iz dijaloga sa Srbijom. Biberaj je u tom kontekstu ukazao na ohrabrenje Srbije usled geopolitičkih promena.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, nedavno je naglasio da Srbija ne pristaje na kapitulaciju kada je reč o Kosovu, što dodatno komplikuje situaciju. On je kritikovao strane uticaje koji, kako tvrdi, podstiču proteste protiv njegove vlade.
S obzirom na trenutne globalne izazove, Trampova administracija se fokusira na veća globalna pitanja, kao što su rat u Ukrajini i Bliski istok, i dosad nije iznosila jasne stavove o Balkanu. Ipak, čestitka koju je Tramp uputio predsednici Kosova, Vjosi Osmani, povodom godišnjice nezavisnosti, može se smatrati pozitivnim znakom.
Prema Biberajevim rečima, sadržaj te čestitke može se tumačiti kao podrška Kosovu, ali izostanak pominjanja dijaloga sa Srbijom i jačanja multietničke države ukazuje na neizvesnost koja vlada u vezi sa budućim odnosima.
U zaključku, stručnjaci ističu da, pored neizvesnosti, postoje i mogućnosti za unapređenje bilateralnih odnosa. Kosovu je potrebna pomoć Vašingtona, posebno u postizanju sporazuma sa Srbijom koji ne ugrožava njegov suverenitet. Da bi se to postiglo, neophodan je međupartijski sporazum koji će omogućiti stabilnu politiku i angažovanje pragmatičnih zvaničnika koji mogu da se nose sa složenim situacijama.
