Januar 2025. godine u Beogradu obeležen je izuzetno visokim temperaturama, koje su dostigle čak 21,4 stepena Celzijusa, čime je oboren rekord za najtopliji januarski dan u poslednjih 137 godina. Ove temperature značajno su iznad januarske normale i mogu se posmatrati kao indikator klimatskih promena koje su u poslednjih nekoliko decenija postale sve očiglednije. Slični rekordi oboreni su širom Srbije, od Novog Sada do Kragujevca.
Promene u klimi su uticale na mnoge aspekte svakodnevnog života, uključujući i način na koji se posmatraju godišnja doba. U prošlosti su se meseci, kao što je januar, povezivali sa hladnoćom i snegom, dok danas deca igraju fudbal u majicama kratkih rukava. Ove promene su izazvane globalnim zagrevanjem i povećanom upotrebom fosilnih goriva, što je dovelo do drastičnih promena u vremenskim prilikama.
U analizi klimatskih promena može nam pomoći i jezik, konkretno stari narodni kalendar koji su koristili naši preci. Imena meseci iz tog kalendara, kao što su „cvetanj“ za maj, „žetvar“ za jul, i „gumnik“ za avgust, oslikavaju običaje i prirodne cikluse tog vremena. Na primer, „koložeg“ označava januar, a poreklo ovog naziva je vezano za običaj spaljivanja točka tokom zime kako bi se ojačala snaga sunca.
Međutim, savremeni januar ne liči na onaj iz prošlosti. Priroda se ne budi u isto vreme kao nekada, a poljoprivredni radovi se ne obavljaju prema istim ciklusima. Klimatske promene su značajno pomerile granice godišnjih doba, a stari narodni kalendari više nisu u skladu sa stvarnošću. Na primer, februar je nekada bio poznat kao „sečko“, što je označavalo zimu, ali je danas sve topliji i često ne liči na ono što su naši preci doživljavali.
U poslednjih nekoliko godina, posebno 2024. godine, zabeležene su ekstremne temperature, sa prosečnom februarskom temperaturom od 8,1 stepen, što je za 6,3 stepena više od tridesetogodišnjeg proseka. Ove promene su dovele do toga da se biljke i cvetovi javljaju ranije, što može imati ozbiljne posledice po poljoprivredu. Na primer, voćke koje su nekada cvetale u aprilu, sada često cvetaju već u februaru, što ih izlaže riziku od kasnih mrazeva.
Letnji meseci, koji su nekada bili rezervisani za žetvu, takođe su se drastično promenili. U avgustu se često dešavaju ekstremne suše, što dovodi do smanjenja kvaliteta i količine useva. „Gumno“ se nekada odnosilo na mesto gde se vršilo žito, a sada se zbog klimatskih promena žetva često odvija ranije nego što je to bilo u prošlosti.
Slična situacija je i sa opadanjem lišća, koje se nekada događalo u novembru, dok se danas to često dešava mnogo ranije, kao što je bio slučaj u avgustu 2024. godine. Sušni uslovi su postali normalni, dok su prošle generacije bile navikle na drugačije klimatske uslove.
Takođe, decembar, koji je pre bio poznat kao „koledar“, sada je mesec koji se obeležava modernim običajima, ali i dalje nosi nasleđe starih tradicija. U prošlosti su maskirane povorke koledara predstavljale duhove predaka, dok danas ti običaji polako izumiru.
Sve u svemu, jasna je razlika između starog narodnog kalendara i trenutnog stanja. Klimatske promene su ne samo promenile prirodu i godišnja doba, već su uticale i na naše svakodnevne živote. Iako nazivi meseci kao što su „sečko“ i „trešnjar“ više ne odražavaju realnost, oni nam ukazuju na to koliko su se klimatski uslovi promenili i koliko smo se udaljili od svakodnevice naših predaka.
