Tržište električnih vozila u Evropi pokazalo je rast prodaje u prvom tromesečju ove godine, sa ukupno 332.999 prodatih električnih vozila, što je povećanje od 3.8% u odnosu na isti period prošle godine. Najveći rast zabeležen je u zemljama poput Kipra, Slovačke, Belgije, Mađarske i Francuske. Prodaja hibridnih vozila takođe je porasla, sa rastom od 19.7%, dok je prodaja „plug-in“ hibrida porasla za 7.5%.

Norveška se ističe kao svetski lider u elektrifikaciji transporta, sa električnim vozilima čineći preko 91% novoregistrovanih automobila. Evropska unija je donela direktivu prema kojoj će proizvodnja električnih vozila dostići udeo od 60% do 2032. godine, a benzinski i dizel automobili će biti potpuno izbačeni do 2035.

U Srbiji se odobravaju subvencije od 5.000 evra za kupovinu električnih vozila, ali ne i za hibride. Postoje predlozi da se smanji PDV na električna vozila kao mera podsticaja za kupovinu. Glavni razlozi zbog kojih kupci još uvek oklevaju sa kupovinom su sumnja u domet baterije, ukidanje subvencija u nekim zemljama i nedovoljno razvijena infrastruktura javnih punjača.

Kineski proizvođači postaju ozbiljna konkurencija evropskim proizvođačima električnih vozila, sa jeftinijim modelima i razvijenom tehnologijom. Srbija, sa svojim zalihama ključnih sirovina poput litijuma, može postati ozbiljan igrač na evropskom tržištu električnih vozila. Očekuje se da će investicije u proizvodnju električnih vozila doneti potencijal za otvaranje novih radnih mesta i ekonomsku dobit za različite industrije. Najavljeni električni model „Fijata“ iz Kragujevca mogao bi postati konkurentan na evropskom tržištu.