Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić izrazio je nezadovoljstvo odlukom Ustavnog suda BiH o privremenom stavljanju van pravne snage Izbornog zakona Republike Srpske, nazivajući je hibridnim ratom i pokušajem izazivanja krize i sukoba. Stevandić je kritikovao brzinu kojom je Ustavni sud doneo ovu odluku, uporedivši ih sa portirskom službom Denisa Zvizdića. On je istakao da je odluka sramota za njih i za ukupan sistem u BiH.
Ova kontroverzna odluka Ustavnog suda BiH izazvala je veliku pažnju i negodovanje u političkim krugovima. Stevandić oštro je osudio ovu odluku smatrajući da je neprihvatljivo da se ovakve odluke donose brzo i bez konsultacija sa svim relevantnim stranama. Njegova reakcija odražava stav velikog dela srpskog političkog establišmenta u Republici Srpskoj, koji vide ovu odluku kao direktno mešanje u unutrašnje poslove entiteta i kao pokušaj destabilizacije situacije.
Ustavni sud BiH je doneo ovu odluku nakon pritužbe Bakira Izetbegovića, lidera Stranke demokratske akcije (SDA), koji je tvrdio da Izborni zakon Republike Srpske diskriminiše Bošnjake, Hrvate i ostale manjinske zajednice. Ova odluka je privremeno suspendovala primenu Izbornog zakona što je izazvalo burne reakcije u Republici Srpskoj, gde su istaknuti politički lideri upozorili da bi to moglo dovesti do ozbiljne političke krize.
Spor oko Izbornog zakona je jedno od gorućih pitanja u Bosni i Hercegovini, gde se već godinama pokušava postići konsenzus oko izbornih pravila koja bi bila prihvatljiva za sve tri konstitutivne narode. Stavovi su podeljeni, a politički lideri se često ne mogu složiti oko ključnih pitanja, što dovodi do zastoja u procesu demokratizacije i evrointegracija zemlje.
Ovaj incident pokazuje duboke podele u bosanskohercegovačkom društvu i politici, gde su nacionalni interesi često iznad opštih interesa države. Pitanje jednakopravnosti i prava svih naroda u Bosni i Hercegovini na adekvatnu političku zastupljenost je centralno pitanje koje treba rešiti kako bi se stvorili uslovi za stabilan i funkcionalan politički sistem.
U kontekstu regionalnih odnosa, ova situacija može imati negativne posledice na širem području Balkana, gde su tenzije već prisutne zbog različitih interesa i aspiracija država i naroda. Srbija, Hrvatska i druge zemlje regiona pažljivo prate dešavanja u Bosni i Hercegovini, svesne da stabilnost ove zemlje ima direktan uticaj na stabilnost regiona.
Međunarodna zajednica takođe je reagovala na ovu odluku Ustavnog suda BiH, pozivajući sve strane na dijalog i mirno rešavanje spornih pitanja. Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borrel poslao je jasnu poruku da je važno poštovati vladavinu prava i institucije, te da se politički sporovi moraju rešavati kroz demokratske procese i dijalog.
Ukupno gledano, odluka Ustavnog suda BiH o privremenom stavljanju van snage Izbornog zakona Republike Srpske predstavlja ozbiljan politički problem koji zahteva hitno rešenje i angažovanje svih relevantnih aktera. Politika podele i konfrontacije mora biti prekinuta zarad stabilnosti i prosperiteta Bosne i Hercegovine, kao i regiona u celini. Samo kroz dijalog, toleranciju i uzajamno poštovanje može se postići dugoročno rešenje za političke probleme u regionu.
