Dejan Vuk Stanković, analitičar iz Beograda, istakao je važnost nezavisnosti studenata tokom aktuelnih protesta i blokada koje se dešavaju u Srbiji. On smatra da studenti ne bi trebali da dozvole da ih opozicione stranke zloupotrebe u svoje političke svrhe. Ova izjava dolazi u svetlu nedavnog stava plenuma Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji se jasno ogradio od učešća političkih aktera u blokadi mostova.
Prema Stankoviću, studenti koji učestvuju u plenumima su samosvesni i svjesni opasnosti od manipulacije. Njihova odluka da se distanciraju od političkih partija ukazuje na želju da ostanu nezavisni i da ne postanu instrumenti u rukama političkih lidera koji su, kako kaže, nemoćni da vode proteste. Stanković veruje da će ova nezavisnost rezultirati „domino efektom“ u narednim danima i nedeljama, gde će se i drugi studenti pridružiti sličnim stavovima.
Proteste koje organizuju studenti često se fokusiraju na ključna pitanja koja se tiču obrazovanja, slobode govora i drugih društvenih prava. Stanković naglašava da je važno da studenti ostanu fokusirani na svoje ciljeve i da ne dozvole da ih skrenu s puta političke stranke koje često imaju vlastite agende. On ukazuje na to da je trenutna situacija u društvu veoma kompleksna, a studenti, kao budući lideri, imaju odgovornost da se bore za svoja prava i prava svojih kolega.
U poslednjim mesecima, mnogi fakulteti i univerziteti u Srbiji su se uključili u proteste, a studenti su postali sve aktivniji u izražavanju svojih stavova. Plenumi su postali platforma za dijalog i razmenu mišljenja, omogućavajući studentima da izraze nezadovoljstvo i predlože rešenja za trenutne probleme. Ova aktivnost je značajna jer pokazuje da studenti ne žele samo pasivno da prihvate stanje, već su spremni da se bore za promene.
Stanković takođe naglašava da je važno da studenti ostanu jedinstveni i da se ne dele po političkim linijama. Prema njegovim rečima, jedinstvo je ključno za postizanje ciljeva koje su postavili. Kada su studenti ujedinjeni, imaju veću moć da utiču na odluke koje se donose, kako na univerzitetima, tako i u širem društvenom kontekstu.
Osim toga, analitičar upozorava na moguće posledice ako studenti ne ostanu nezavisni. U slučaju da se prepuste političkim strankama, moglo bi doći do gubitka autentičnosti njihovih protesta. Stanković smatra da je važno da studenti jasno definišu svoje prioritete i da se bore za njih bez ikakvog uplitanja stranaka. Njihova snaga leži u tome što su oni glas mladih, koji zahteva promene i unapređenja u društvu.
Prema njegovim rečima, studenti su ključni akteri u oblikovanju budućnosti Srbije. Kroz svoje angažovanje, oni mogu postati agenti promena i doprinijeti stvaranju boljeg društva. U tom smislu, važno je da se fokusiraju na svoja prava i interese, kao i da se bore protiv nepravde i korupcije koja se često javlja u različitim strukturama vlasti.
Na kraju, Stanković zaključuje da je trenutna situacija prilika za studente da se afirmišu kao lideri i aktivisti. Njihova sposobnost da se organizuju i izraze svoje mišljenje može imati dugoročne posledice na društvo u celini. Ukoliko ostanu dosledni i jedinstveni, studenti mogu postati ključni faktor u oblikovanju budućnosti Srbije i donošenju važnih odluka koje se tiču njihove generacije.
