Grad Split je u poslednje vreme postao tema rasprava zbog odluke Trgovačkog suda da se ukloni datum oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu, koji je do sada bio uklesan na Pjaci, jednom od najpoznatijih trgova u gradu. Ova presuda izazvala je brojne reakcije među građanima i političarima, a gradonačelnik Ivica Puljak ističe značaj ovog datuma za identitet i istoriju Splita.
Naime, gradonačelnik Puljak je naglasio da je pripajanje Splita i Dalmacije Hrvatskoj od izuzetnog značaja za sve Splićane. U objavi na društvenim mrežama, on je istakao da oslobođenje od fašizma predstavlja ključni momenat za opstanak lokalne zajednice i da je važno da građani imaju pravo da odlučuju o tome šta će biti ispisano na njihovim ulicama. Ova izjava reflektuje duboku vezanost Splićana za svoju istoriju i tradiciju, kao i njihove vrednosti koje se prenose s generacije na generaciju.
U prošlosti, Split je bio pod različitim okupacijama i uticajima, ali je oslobođenje od fašističke vlasti u Drugom svetskom ratu ostavilo snažan pečat na kolektivnu svest lokalnog stanovništva. Mnogi Splićani smatraju da je važno očuvati sećanje na ovaj događaj kao simbol otpora i borbe za slobodu. Ova presuda suda dovela je do pitanja koja se tiču identiteta i istorijske svesti, ne samo u Splitu, već i širom Hrvatske.
S druge strane, odluka suda može biti shvaćena kao deo šireg trenda u društvu koji teži preispitivanju istorijskih narativa i simbolike u javnom prostoru. U mnogim evropskim zemljama, postoje slične rasprave o tome kako se tretiraju spomenici, nazivi ulica i drugi obeležja koja se odnose na kontroverzne istorijske događaje. Ova situacija postavlja pitanje kako se društvo može pomiriti s različitim verzijama prošlosti i kako se može pronaći zajednički jezik u vezi s tim.
Puljak je dodatno istakao da je važno da se građani aktivno uključe u procese odlučivanja o svojim zajednicama. Ove reči ukazuju na demokratski pristup koji se sve više promoviše u savremenim društvima, gde se naglašava značaj participacije građana u oblikovanju javnog prostora. Mnogi Splićani podržavaju ovu inicijativu i smatraju da bi lokalne vlasti trebale da osluškuju njihove glasove i potrebe.
Odluka o uklanjanju datuma oslobođenja u Splitu nije samo pravna, već i emocionalna tema koja dodiruje srž identiteta lokalnog stanovništva. U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se ovakve odluke ne donose u vakuumu i da su često rezultat dugotrajnih procesa koji uključuju mnoge aktere u društvu, od političkih lidera do običnih građana.
U poslednjim decenijama, Hrvatska se suočila s brojnim izazovima kada je u pitanju suočavanje s prošlošću, a Split nije izuzetak. Pitanja vezana za nacionalni identitet, ratne traume i kolektivnu memoriju ostaju otvorena i zahtevaju dijalog i razumevanje među različitim grupama unutar društva.
Na kraju, presuda Trgovačkog suda u Splitu predstavlja važan trenutak koji može dovesti do dubljih razmišljanja o tome kako se sećamo svoje istorije i kako oblikujemo budućnost. U vremenu kada su društvene podele prisutne, važno je pronaći način da se razgovara o ovim pitanjima i da se traži zajednički put napred, koji će poštovati različite perspektive i iskustva svih građana Splita.
