Ušli smo u šesti mesec studentskih blokada u Srbiji, a različiti društveni akteri su izrazili svoja mišljenja o protestima i blokadama. Na ulicama se može videti desetine i stotine hiljada ljudi sa izneverеним očekivanjima i željom za pravdom. U emisiji „Despot Stefan“ razgovaralo se o protestima u Srbiji i svetu, analizirajući aktere protesta i ulogu studenata u političkom kontekstu.
Despot Kovačević je naglasio da je u Srbiji godinama prisutan potcenjivački pristup prema mladima, koji su često smatrani nezainteresovanim za političke procese. Međutim, situacija se značajno promenila; studenti, ali i mlađe generacije, počeli su da se bore za svoja prava i izražavaju svoje stavove. Kovačević je rekao da sada imamo potpuno drugačiju sliku o mladima koji su, nakon dugog perioda pasivnosti, postali aktivniji nego mnoge prethodne generacije.
Stefan Surlić je dodao da su studentski protesti doneli dva važna iznenađenja: visoku elokventnost i neočekivani nivo aktivizma. Istakao je da studenti, ne samo sa društvenih, već i sa tehničkih i prirodnih fakulteta, pokazuju izvanredno razumevanje institucija i jasno formulišu svoje zahteve. Generacija Z, prema Surliću, ima novi pogled na svet i traži poštovanje i sigurnost, što ih je motivisalo da se angažuju i javno progovore o problemima koji ih muče.
Ova generacija je vrlo svesna svojih prava i vrlo osetljiva na diskriminaciju. Oni su inkluzivni i koriste društvene mreže za horizontalnu povezanost, zahtevajući aktivno učešće svih u društvenim procesima. Prema Surliću, njihova potreba za angažmanom i promenama otvara nove prilike za društvo da ih podrži.
Kovačević je primetio da novi talas studentskog aktivizma u Srbiji donosi značajnu promenu – mladi više ne beže iz zemlje, već se bore za svoja prava. Protesti su pokazali spoj konzervativnih i liberalnih vrednosti, izražen kroz upotrebu nacionalnih simbola, ali i otvorenost prema različitostima. Zanimljivo je pitanje da li je nedostatak jasno profilisane ideologije slabost ili snaga ovih protesta. Surlić smatra da je pogrešno pretpostaviti da studenti koji protestuju nisu ideološki obojeni, već da su svesno odlučili da stave ideologiju u drugi plan kako bi se okupili oko zajedničkog cilja.
Oni su se distancirali od tradicionalnih političkih struktura, svesni da bi ulaskom u politički prostor došlo do ideološkog raslojavanja. Iz tog razloga biraju antipolitiku – protest bez lidera i bez ideološke profilisanosti. Ova depersonalizacija nije samo taktički potez, već i vrednosna odluka koja omogućava da protest ostane otvoren i privuče što više različitih ljudi, bez rizika od preuzimanja od strane političkih figura.
U isto vreme, Kovačević i Surlić su razgovarali o protestima širom sveta, od Sjedinjenih Američkih Država do Turske i Gruzije. Postavlja se pitanje da li protesti u svetu imaju zajedničke karakteristike i kako priroda režima utiče na njihov karakter.
Sve u svemu, aktuelni studentski protesti u Srbiji predstavljaju značajan društveni fenomen koji oslikava promene u percepciji mladih, njihovu aktivnost i angažovanost. Ovi protesti nisu samo borba za određena prava, već i pokušaj redefinisanja političkog prostora i stvaranje inkluzivnog društva koje poštuje različitosti. U svetlu globalnih kretanja, oni su deo šireg fenomena mladih ljudi koji se bore za svoje mesto u svetu.
