Istraživanje koje su sproveli LABRIS i Organizacija za lezbejska ljudska prava otkrilo je alarmantne podatke o nasilju u lezbejskim partnerskim odnosima. Naime, 40% ispitanica je prijavilo da su bile žrtve nasilja, pri čemu je najčešći oblik nasilja psihičko. Ova istraživanja su pokazala da zakonska zaštita žrtava u istopolnim zajednicama nije jasno definisana i često zavisi od subjektivne procene socijalnih radnika, policajaca ili tužilaca.
Prilikom analize rezultata istraživanja, programski koordinator za edukaciju u LABRIS-u, Aleksandra Gavrilović, istakla je da nasilje u istopolnim odnosima postoji podjednako kao i u heteroseksualnim vezama, ali da se o njemu manje govori. Članice LGBT+ zajednice su često manje zaštićene i podržane kada su izložene nasilju, što može biti posledica društvene neravnopravnosti i neprepoznavanja istopolnih partnerstava kao legitimnih.
Anđela Čeh, autorka istraživanja, naglasila je da žrtva i nasilnik mogu biti bilo ko, bez obzira na obrazovanje, društveni ili finansijski status. Nedostatak zakonske zaštite za istopolne zajednice često dovodi do toga da žrtve ostaju bez adekvatne podrške i zaštite. Rezultati istraživanja pokazali su da gotovo svaka druga lezbejka bila izložena nasilju u partnerskom odnosu, pri čemu se često radi o psihičkom nasilju.
Marjana Majstorović, advokatica koja je učestvovala u istraživanju, istakla je da prepoznavanje istopolnih zajednica kao bračnih partnera može predstavljati pravni izazov kada je u pitanju pružanje adekvatne zaštite žrtvama nasilja. Zakon o zaštiti od porodičnog nasilja u Srbiji ne jasno definiše primenjivost zaštite u slučajevima nasilja u istopolnim zajednicama, što može dovesti do nedostatka adekvatnih pravnih mehanizama za zaštitu žrtava.
U vezi sa pitanjem zabrane prilaska u slučajevima partnerskog nasilja u istopolnim zajednicama, Majstorović je istakla da je sve češće ova zaštita zavisna od tumačenja zakonskih odredbi od strane institucija. Porodični zakon u Srbiji ne prepoznaje istopolne zajednice kao partnerske, zbog čega se ove zajednice suočavaju sa nedostatkom pravne zaštite, što dodatno otežava situaciju za žrtve nasilja.
Nasilje u partnerskim odnosima, bez obzira na seksualnu orijentaciju, predstavlja ozbiljan društveni i pravni problem. Potrebno je raditi na boljoj zaštiti žrtava nasilja, kao i podizanju svesti o ovom problemu u društvu kako bi se pružila podrška i zaštita svim žrtvama nasilja, bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju. Nadamo se da će ova istraživanja doprineti boljem razumevanju problema nasilja u istopolnim zajednicama i pokrenuti davanje adekvatnih pravnih mehanizama za zaštitu žrtava.
