Što se tiče polne strukture, žene su pokazale veću sklonost čitanju u odnosu na muškarce. Važno je napomenuti da je udeo muškaraca koji su pročitali bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana bio 48,5 odsto, dok je kod žena taj procenat iznosio 57,2 odsto.

Evrostat je takođe istakao da je prosečno vreme provedeno u čitanju knjiga u EU iznosilo 3,5 sati nedeljno. Nemačka je zemlja sa najvećim prosečnim brojem pročitanih knjiga po stanovniku u 2022. godini, sa 8,2 knjige po stanovniku, dok je ispod proseka EU bilo nekoliko zemalja, kao što su Bugarska, Hrvatska i Rumunija.

Istraživanje je takođe pokazalo da je 76,8 odsto građana EU koristilo internet za čitanje knjiga, novina ili elektronskih časopisa, dok je 31,5 odsto koristilo mobilne uređaje za čitanje. Osim toga, 46,8 odsto građana je koristilo računare ili tablete za čitanje.

Jedan od razloga zašto ljudi manje čitaju knjige može biti i nedostatak vremena. U današnjem brzom tempu života, mnogi ljudi nemaju dovoljno vremena za opuštanje i čitanje knjiga. Međutim, čitanje je važno za razvoj uma i poboljšanje međuljudskih odnosa, zato bi bilo korisno da se više ljudi posvete ovoj aktivnosti.

Nadležni u EU su izrazili zadovoljstvo što je više od polovine građana čitalo bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana, ali ističu da bi taj broj mogao biti veći ako bi se podstakla veća svest o važnosti čitanja i razvijanju kulture čitanja.

Ove informacije su od velikog značaja za kulturu, obrazovanje i društvo u celini, jer pokazuju koliko ljudi u EU čitaju knjige i koliko je to važno za njihov lični razvoj. Nadamo se da će se ovakva istraživanja nastaviti sprovoditi i u budućnosti kako bismo dobili još bolji uvid u ovu temu.

Učenje i obrazovanje su ključni faktori u razvoju društva i kulture, a čitanje je jedan od najboljih načina da se ljudi obrazuju i informišu. Stoga je važno da se podstakne čitanje kod građana, posebno kod mladih generacija, kako bi se razvila svest o važnosti knjiga i čitanja.

U današnje vreme, kada je tehnologija postala sastavni deo svakodnevnog života, važno je da se ne zaboravi na tradicionalne oblike obrazovanja, poput čitanja knjiga. Knjige su neiscrpan izvor znanja, imaginacije i inspiracije, i trebalo bi ih čitati što više.

Stoga je važno da se podstakne čitanje knjiga među građanima i da se promoviše kultura čitanja kao važan deo obrazovanja i kulturnog života. Nadamo se da će rezultati ovog istraživanja motivisati ljude da više čitaju i da će se svest o važnosti knjiga i čitanja širiti među građanima EU.