Zagreb je mesto gde se simbolika Jasenovca često prelama kroz prizmu savremenih događaja i političkih narativa. Ivo Goldštajn, istaknuti hrvatski istoričar i profesor, naglašava da razumevanje Jasenovca nije samo pitanje istorijskog sećanja, već i aktuelne politike, koja se u njegovim očima sve više udaljava od istine.
Goldštajn u intervjuu za nedeljnik Novosti ukazuje na to da negiranje genocida nad Srbima postaje sve prisutnije i da je to deo zvanične politike vlasti. Ovaj narativ, kako kaže, predstavlja najgoru manifestaciju revizionizma koji se širi u društvu. On ističe da se ove godine obeležava 80. godišnjica proboja logoraša iz Jasenovca, ali se ne očekuje dostojanstvena komemoracija. Umesto toga, političari će se okupiti iz obaveze, a Goldštajn se lično distancira od ovih skupova jer ne želi da bude u društvu onih čija prisutnost ne odražava iskrene stavove.
U tom smislu, Goldštajn se osvrće na fenomen Marka Perkovića Tompsona, čija popularnost među mladim Hrvatima postaje simbol revizionizma i normalizacije neoustaštva. On primećuje da su Tompsonove pesme sve više deo nacionalnog identiteta, dok se njegovi kontroverzni stavovi sistematski marginalizuju. Goldštajn ukazuje da je ovaj trend opasan, jer pokazuje da se neoustaški narativi sve više prihvataju u društvu.
Tompson, kako Goldštajn ističe, koristi mitologizaciju istorije i osećaj nepravde prema Hrvatima da bi stvorio sliku o Hrvatskoj koja je progonjena. Ovaj narativ, koji se razvio u poslednjim godinama, dovodi do opasnog preispitivanja istorijskih događaja, a Goldštajn u svojoj knjizi „Istorijski revizionizam i neoustaštvo – Hrvatska 1989. – 2022.“ jasno definiše ovu pojavu.
U njegovim rečima, revizionizam se ne manifestuje samo kroz otvoreno negiranje zločina, već i kroz suptilnije forme, gde se neki aspekti ustaške politike pokušavaju opravdati ili umanjiti. U tom smislu, Goldštajn smatra da je važno da se društvo suoči sa sopstvenom prošlošću, kako bi se izbegle ponovljene greške.
Sve ovo dovodi do sve veće polarizacije društva i usložnjavanja odnosa između Hrvata i Srba. Goldštajn naglašava da je važno da se ne zaboravi istina o Jasenovcu i da se istorijski događaji ne prekrivaju savremenim političkim narativima. On se protivi ideji da se istorija koristi kao alat u političkoj borbi, smatrajući da je to nepošteno prema žrtvama i njihovim porodicama.
U tom kontekstu, Goldštajn se zalaže za otvoren dijalog i iskrenu raspravu o prošlosti, kako bi se izgradilo društvo koje se temelji na razumevanju i pomirenju, a ne na zaboravu i negaciji. Njegovi stavovi odražavaju potrebu za kritičkim preispitivanjem istorijskih narativa i pozivaju na odgovornost svakog pojedinca u suočavanju sa prošlošću.
U svetlu ovih događaja, važnost Jasenovca ostaje centralna, ne samo kao podsećanje na stradanja, već i kao upozorenje o opasnostima revizionizma i negacije. Goldštajnova analiza pruža uvid u složenost savremenih odnosa u Hrvatskoj, i poziva na dublje razumevanje istorije koja oblikuje identitet i društvene vrednosti.
