Prošla godina je bila najsušnija kada su u pitanju reke širom sveta u poslednjih 30 godina, dok su glečeri pretrpeli najveći gubitak mase u poslednjih 50 godina, upozorava se u novom izveštaju Svetske meteorološke organizacije (WMO).
Prema izveštaju o stanju globalnih vodnih resursa, u proteklih pet godina beleže se stanja ispod proseka za tokove reka i prilive u rezervoare širom sveta, što povećava pritisak na globalne zalihe vode.
Godišnji izveštaj oslikava širu sliku svetskog vodnog ciklusa, od ekstremnih poplava do ekstremnih suša, od reka i rezervoara do glečera i podzemnih voda. On okuplja podatke iz meteoroloških i hidrošloških službi, centara podataka, od članova zajednice, hidrološkog modelovanja i srodnih organizacija kao što su NASA i Nemački istraživački centar za geonauke.
„Voda je kanarinac u rudniku uglja klimatskih promena“, kaže generalni sekretar WMO Seleste Saulo – „Primamo uzbunjujuće signale u obliku sve ekstremnijih padavina, poplava i suša koje nanose ozbiljnu štetu životima, ekosistemima i ekonomijama. Otapanje leda i glečera preti dugoročnoj sigurnosti vode za mnoge milione ljudi. Ipak, ne preduzimamo hitne neophodne mere“.
Šta se dešava sa svetskim rekama?
Godina 2023. je pokazala da su reke bile većinom suvlje od normalnog oticanja, odnosno volumena vode koji prolazi kroz reku u određenom trenutku. Preko 50 odsto globalnih slivova pokazalo je „abnormalne“ uslove.
Suša i smanjeno oticanje reka uticali su na velike delove severne, centralne i južne Amerike, pri čemu je Misisipi zabeležio rekordno niske nivoe vode, dok je Amazon zabeležio svoje najniže nivoe. Azijski i okeanski baseni reka Ganges, Brahmaputra i Mekong imali su niže od normalnih uslova gotovo duž celog svog toka.
Međutim, druge reke i rezervoari su otišli u drugu krajnost – poplave koje su donele razorne posledice: istočna obala Afrike imala je natprosečno oticanje i poplave, ali i Severno ostrvo Novog Zelanda i Filipini.
Reke u Evropi, Velikoj Britaniji, Irskoj, Finskoj i delovima Švedske takođe su imale nivoe oticanja iznad normalnog.
Klimatska kriza pokreće ekstremne promene
Prošla godina je bila najtoplija godina u istoriji, a naučnici se slažu da ekstremne temperature na Zemlji uzrokuje klimatska kriza. Izveštaj Svetske meteorološke organizacije napominje da se kombinacija produženih suša i razornih poplava 2023. godine može pripisati kako klimatskoj krizi, tako i prirodno nastalim prelazima iz La Ninje u El Ninjo.
Naučnici kažu da klimatska kriza čini ovakve prirodne vremenske fenomene ekstreminijim, sa pojačanim uticajima i sve nepravilnijim obrascima, što ih čini težim za predviđanje.
Izveštaj o stanju globalnih vodnih resursa razmatra reke zajedno sa rezervoarima, jezerima, zemljištem, vremenskim obrascima i glečerima – koji su prošle godine izgubili 600 gigatona vode.
Ekstremni obrasci topljenja primećeni su na zapadu Severne Amerike i u evropskim Alpima, gde su švajcarski glečeri izgubili oko 10 odsto svog volumena u protekle dve godine.
Prekrivenost snegom na severnoj hemisferi opada u kasno proleće i leto, primećuje se u izveštaju, pri čemu je prekrivenost snegom u maju prošle godine bilo osmo najniže u istoriji.
WMO napominje da, iako su napravljeni koraci u prikupljanju podataka, Afrika, Južna Amerika i Azija ostaju nedovoljno zastupljene u prikupljanju hidroloških podataka, naglašavajući potrebu za poboljšanim praćenjem i deljenjem podataka, posebno na Globalnom jugu.
„Previše malo se zna o pravom stanju svetskih resursa slatke vode“, kaže generalni sekretar WMO Seleste Saulo. „Ne možemo upravljati onim što ne merimo“.
