Ljudi širom sveta su oduvek bili fascinirani dugovečnošću i zdravljem starijih osoba. Mnogi istraživači su odlučili da istraže takozvane „plave zone“ – područja u svetu gde ljudi žive duže i ostaju duže zdravi.

Jedna od takvih zona nalazi se na ostrvu Sardinija, a posebno je poznata porodica Melis koja je nekada držala i Ginisov rekord. Devet članova ove porodice zajedno ima neverojatnih 861 godina, što čini prosečnu starost od 96 godina. Najstariji član porodice ima 109 godina.

Novinar Den Bjutner, istražujući ovu neobičnu pojavu, otkriva da članovi porodice Melis svakodnevno jedu isto jelo. Njihov obrok sastoji se od hleba od beskvasnog testa, minestrone supe od tri vrste pasulja, uz dodatak malo crnog vina – nikada više od jednog decilitra. Bjutner napominje da se u svakoj „plavoj zoni“ redovno konzumiraju jela od pasulja. Naučna istraživanja potvrđuju da visok nivo topivih vlakana u ovoj namirnici doprinosi smanjenju holesterola i stabilizaciji nivoa šećera. Osim toga, pasulj i druge mahunarke obiluju vitaminima, proteinima, magnezijumom, folnom kiselinom i cinkom.

Na Sardiniji, za pripremu minestrone supe koriste se crni luk, šargarepa, paradajz, beli i crveni pasulj, dok su obavezni začini lovorov list, beli luk, crveni ili crni biber i so. Kao izvor masti, koristi se isključivo maslinovo ulje. Ova tradicionalna ishrana jedan je od ključeva dugovečnosti i zdravlja stanovnika „plavih zona“.

Studije su pokazale da nema jednostavnog recepta za dugovečnost, ali ključni faktori uključuju ishranu, fizičku aktivnost, smanjenje stresa i održavanje jakih socijalnih veza. U „plavim zonama“ ovi faktori igraju ključnu ulogu u održavanju zdravlja i dugovečnosti stanovnika.

Ovo istraživanje je takođe potvrdilo da je zdrava ishrana od suštinskog značaja za očuvanje zdravlja i dugovečnosti. Ishrana bogata vlaknima, vitaminima, proteinima i mineralima može doprineti smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, visokog krvnog pritiska i drugih zdravstvenih problema povezanih sa starenjem.

Osim ishrane, fizička aktivnost igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja. Stanovnici „plavih zona“ obično nemaju sedentaran način života – većina njih se bavi poljoprivredom, često pešače ili voze bicikl, i redovno učestvuju u fizičkim aktivnostima koje održavaju njihovo zdravlje i vitalnost.

Takođe, smanjenje stresa i održavanje jakih socijalnih veza su važni faktori za dugovečnost. Stanovnici „plavih zona“ imaju snažne porodične i društvene veze, redovno se okupljaju sa prijateljima i porodicom, što doprinosi njihovom opštem zdravlju i dobrobiti.

Iako nema čarobnog eliksira za dug život, istraživanja „plavih zona“ pružaju dragocene uvide u ključne faktore koji doprinose dugovečnosti i zdravlju. Ishrana, fizička aktivnost, smanjenje stresa i jake socijalne veze igraju ključnu ulogu u očuvanju zdravog i srećnog života.

U današnjem svetu, gde je prosečan životni vek sve duži, možemo naučiti mnogo od stanovnika „plavih zona“ o tome kako da vodimo zdrav i dug život. Uz zdravu ishranu, redovnu fizičku aktivnost i jake društvene veze, možemo povećati svoje šanse za dug i zdrav život.

Kao što nam pokazuju stanovnici „plavih zona“, sreća, zdravlje i dugovečnost su plodovi onoga što unosimo u svoje telo, kako se kretamo, kako se odnosimo prema drugima i kako se nosimo sa stresom. Ako želimo da živimo dug i zdrav život, trebamo da usvojimo ove zdrave navike i da cenimo važnost ishrane, fizičke aktivnosti i socijalnih veza.