Hrvatska se suočava s još jednim toplotnim talasom ovog leta, s temperaturama mora koje su više od proseka za tri do pet stepeni, prema izveštaju Hrvatske radio-televizije (HRT).
U Puli, temperatura mora već u 8 sati iznosila je 29, 2 stepena, dok je u Rovinju bilo 28,9 stepeni. Tokom dana, temperaturnu granicu od 28 stepeni probili su Dubrovnik, Komiža, Krk, Rab, Malinska, Mali Lošinj. Na Malom Jezeru na Mljetu, u 18 sati izmerena je temperatura mora od 29,9 stepeni. U Zadru, temperatura mora išla je do 27,7 stepeni.
Malo gde je temperatura mora danas bila ispod 27 stepeni, a stručnjaci upozoravaju da takav porast dugoročno ostavlja trag na život u moru.
Ovo nije prvi put da se Hrvatska suočava s visokim temperaturama ovog leta. Već su zabeležene izuzetno visoke temperature koje su dovele do šumskih požara i zdravstvenih problema zbog toplotnog udara.
Prema podacima HRT-a, ovo je još jedan znak klimatskih promena koje utiču na region. Očekuje se da će se ekstremni vremenski uslovi, poput ovih toplotnih talasa, sve češće dešavati u budućnosti.
Stručnjaci i meteorolozi upozoravaju da je potrebno preduzeti hitne mere za smanjenje emisije gasova staklene bašte kako bi se smanjio uticaj klimatskih promena na životnu sredinu.
Hrvatska se suočava i s drugim ekološkim izazovima, poput zagađenja mora, gubitka biodiverziteta i smanjenja nivoa podzemnih voda.
Klimatske promene već imaju ozbiljan uticaj na ekonomiju, turizam i poljoprivredu u Hrvatskoj. Visoke temperature tokom leta mogu dovesti do smanjenja prinosa useva, poremećaja u vodosnabdevanju i povećanja troškova zaštite životinja.
Šumski požari koji su posledica visokih temperatura i suše mogu naneti velike štete prirodi, uništiti domove divljih životinja i ugroziti sigurnost stanovništva.
Uzrok klimatskih promena uglavnom su ljudske aktivnosti, poput sagorevanja fosilnih goriva i krčenja šuma. Međunarodna zajednica sve više prepoznaje hitnost problema klimatskih promena i traži globalne akcije za smanjenje emisija gasova koji zagrevaju Zemlju.
Hrvatska takođe gradi kapacitete za korišćenje obnovljivih izvora energije kao održivog rešenja za budućnost. Solarni paneli i vetrogeneratori sve više se koriste u proizvodnji električne energije, a projekti zaštite životne sredine postaju važniji nego ikad.
Lokalne zajednice, vlada i nevladine organizacije zajedno rade na unapređenju zaštite životne sredine, edukaciji građana i podizanju svesti o važnosti očuvanja prirode za buduće generacije.
Klimatske promene su globalni problem koji zahteva globalne rešenja. Hrvatska, kao članica Evropske unije, aktivno učestvuje u razvoju politika za smanjenje emisija gasova staklene bašte i prilagođavanje promenama klime.
Uz podršku međunarodnih partnera, Hrvatska radi na unapređenju energetske efikasnosti, razvoju javnog prevoza i zaštiti prirodnih resursa.
Klimatske promene su realnost koju moramo prihvatiti i delovati kako bismo sačuvali našu planetu za buduće generacije. Svi zajedno moramo raditi na smanjenju emisija gasova staklene bašte, zaštiti prirode i očuvanju biodiverziteta kako bismo sačuvali Zemlju za buduće generacije.
