Timoti Les, vodeći istraživač u Centru za geopolitiku Univerziteta u Kembridžu, nedavno je komentarisao usvajanje rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Prema njegovom mišljenju, to je bio čudan događaj u kojem su svi bili gubitnici. Srbi možda jesu izgubili glasanje, ali Sjedinjene Američke Države, Nemačka i ostali predlagači rezolucije nisu dobili podršku koju su očekivali od drugih zemalja. Les smatra da je ovaj događaj loša vest za Zapad, koji je želeo da pošalje političku poruku bosanskim Srbima o nedostatku međunarodne podrške za njihov cilj nezavisnosti.

Les također ističe da je usvajanje rezolucije loša vest i za istinu, jer smatra da je pitanje Srebrenice tema za analizu istoričara, a ne diplomata. On tvrdi da je patnja žrtava instrumentalizovana na način koji ne doprinosi objektivnom pristupu događajima. Les primećuje da su zemlje koje su glasale protiv rezolucije uglavnom bile antizapadne, dok su one koje su je podržale dolazile iz zapadnih ili islamskih zemalja.

Nakon usvajanja rezolucije, Les smatra da nema pobednika, čak ni među Bošnjacima, jer će im ona malo pomoći u ostvarivanju njihovih ciljeva. Što se tiče Kosova i Metohije, Les veruje da je podela najodrživije rešenje za status KiM i očekuje da će Ričard Grenel i buduća administracija Donalda Trampa nastaviti sa ovim procesom.

Les kritikuje trenutnu politiku Zapada prema Kosovu, ističući da je Kosovo usmereno na prisilnu integraciju Srba ili njihov egzodus, dok Srbija sve jače odbija bilo kakvo priznanje nezavisnosti, zbog nepovoljnog tretmana kosovskih Srba i pritiska Zapada. On primećuje da je Zapad u ćorsokaku jer podržava članstvo Prištine u Savetu Evrope, ali istovremeno uslovljava Prištinu osnivanjem Zajednice srpskih opština, kritikuje Albance za jednostrane akcije protiv Srba i jača vojno prisustvo na KiM kako bi sprečio takve akcije Srba.

Dijalog predvođen EU-om nedavno je prekinut, a vodeći zvaničnici se povlače, što Les vidi kao jasan dokaz neuspeha trenutne zapadne politike prema Srbiji i Kosovu. On zaključuje da je pitanje statusa Kosova žrtva ideala liberalnog zapadnog razmišljanja, koji blokira bilo kakvo trajno ili održivo rešenje za Bosnu i Hercegovinu, i održava zamrznuto stanje.

U zaključku, Les naglašava potrebu za objektivnim pristupom istorijskim događajima poput Srebrenice i Kosova, te smatra da je nužno rešavati ova pitanja kroz dijalog i saradnju, a ne kroz političke pritiske i ideološke sukobe.