Ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske, Peter Sijarto, izjavio je da su američke sankcije koje su uvedene NIS-u posledica osvete Bajdenove administracije prema Beogradu i Budimpešti. On je naglasio da ove sankcije predstavljaju problem ne samo za Srbiju, već i za celu centralnu Evropu, i izrazio spremnost Mađarske da pomogne Srbiji u snabdevanju naftom.
Sijarto je istakao da je trenutna situacija rezultat neprijateljske politike Bajdenove administracije prema centralnim evropskim zemljama. Prema njegovim rečima, administracija u Vašingtonu je uzrujana zbog toga što zemlje poput Srbije i Mađarske biraju konzervativne vlade koje se zalažu za nacionalne interese. „Ono sa čime se suočavamo sada je nasleđe veoma neprijateljske Bajdenove administracije“, rekao je Sijarto, dodajući da su sankcije Gaspom banci izazvale velike probleme u regionu, posebno u snabdevanju gasom.
Sijarto je upozorio da sankcije NIS-u mogu imati značajne posledice po regionalno tržište nafte. Ako rafinerija u Srbiji ne bude mogla da prerađuje sirovu naftu, to će dovesti do potrebe za uvozom benzina iz drugih izvora, što može stvoriti pritisak na kvalitet i logistiku, a potencijalno i povećati cene goriva. „Stanovništvo u centralnoj Evropi, uključujući Mađare, moraće da plati cenu političke osvete Bajdenove administracije“, dodao je on.
Ministar je naglasio važnost regionalne saradnje i razgovarao sa direktorima MOL-a i mađarske Agencije za naftu i gas kako bi se izbegle negativne posledice na tržište goriva. Sijarto je takođe istakao da će Mađarska pomoći Srbiji u vezi s uvozom nafte, s obzirom na to da će Srbija imati sve veću potrebu za ovim resursom. MOL je spreman da učestvuje u tom procesu.
U vezi sa budućim projektima, Sijarto je istakao da Mađarska i Srbija rade na izgradnji novog naftovoda. Prema njegovim rečima, studija izvodljivosti je završena, a planirano je da se izgradi 180 kilometara novog naftovoda koji će trajati tri godine. Očekuje se da će ovaj naftovod isporučivati oko pet miliona tona nafte godišnje, a procenjena vrednost projekta iznosi oko 320 miliona evra.
Sijarto je takođe napomenuo da je nedavno razgovarao sa američkim državnim sekretarom Markom Rubijom, koji mu je pružio uveravanja da će biti revidirane odluke o sankcijama, koje su, kako je rekao, zasnovane na političkoj osveti. „Imaju velike probleme pred sobom, uključujući kako doneti mir u Ukrajini i stabilizovati situaciju na Bliskom istoku, tako da naš problem nije među njihovim prioritetima“, dodao je Sijarto.
Govoreći o Srbiji, Sijarto je pohvalio odluku Beograda da ne uvede sankcije Moskvi, rekavši da je ta odluka u skladu sa nacionalnim interesima Srbije. On je ukazao na nepošten odnos Evropske unije prema Srbiji, sugerišući da uprkos usklađivanju sa politikama EU, postoji otpor određenih članica.
Sijarto je takođe tokom predsedavanja Mađarske EU naglasio važnost otvaranja novih klastera za Srbiju, ali su pojedine članice EU blokirale taj proces. „U EU ne razumeju da je Rusija regionalna realnost i da će ostati deo te realnosti“, rekao je Sijarto.
Na pitanje o unutrašnjim previranjima u Srbiji, Sijarto je izrazio zabrinutost zbog pokušaja destabilizacije države, naglašavajući da se ti pokušaji ne podstiču samo unutar zemlje, već i spolja. „Verujemo predsedniku Vučiću i vladajućoj koaliciji koja ima solidnu većinu u parlamentu Srbije“, rekao je Sijarto, dodajući da je stabilnost Srbije od interesa ne samo za Mađarsku, već i za ceo region.
Sijarto je zaključio da je Srbija ključna zemlja na Zapadnom Balkanu i da Mađarska želi da doprinese njenom evropskom putu. „Možda je naš interes da Srbija bude članica EU veći nego interes Srbije, i zato moramo da požurimo“, rekao je Sijarto.
