Američki predsednik Donald Tramp izrazio je otvorenost za sklapanje trgovinskog sporazuma sa Kinom, ali je naglasio da bi Peking trebao da napravi prvi korak u tom procesu. Ove informacije iznela je sekretarka za štampu Bele kuće, Kerolajn Livit, tokom brifinga za novinare. Ona je istakla da je „lopta u kineskom dvorištu“, što ukazuje na to da od Kine zavisi dalji tok pregovora.
Livit je podvukla da Americi nije nužno potreban dogovor sa Kinom, već da je važno da Kina preuzme inicijativu. „Kina treba da sklopi dogovor sa nama, jer mi ne moramo da pravimo dogovor sa njima“, izjavila je Livit. Ova izjava dolazi u trenutku kada je Tramp bio jasan da je spreman za postizanje dogovora sa Kinom, ali pod uslovom da se Peking pomeri sa trenutne pozicije.
U sredu je Tramp najavio da će pauzirati sa uvođenjem recipročnih carina za sve trgovinske partnere, osim za uvoz iz Kine, čija roba trenutno ima carinu od 145 procenata. Ovaj potez je deo sveobuhvatne strategije Trampove administracije da se osigura da američki interesi budu zaštićeni u globalnoj trgovini.
Reakcija Kine na Trampovu najavu bila je brza; Peking je uveo carinu od 125 procenata na američki uvoz. Ova ekonomska napetost između dve najveće svetske ekonomije dodatno je pojačala zabrinutost zbog mogućih posledica na globalno tržište. U svetlu ovih tenzija, Trampova administracija je obavestila javnost da će neki elektronski proizvodi biti izuzeti od recipročnih carina, uključujući i proizvode iz Kine. Ova odluka će pružiti značajno olakšanje američkim tehnološkim kompanijama, kao što je Epl, koji zavise od uvoza komponenti iz Kine.
Među izuzetim proizvodima nalaze se pametni telefoni, kompjuterski monitori i razni elektronski delovi, što ukazuje na to da Trampova administracija prepoznaje važnost tehnološkog sektora i njegovo mesto u ekonomskoj stabilnosti Sjedinjenih Američkih Država. Ove mere se smatraju ključnima za očuvanje konkurentnosti američkih kompanija na globalnom tržištu.
Trgovinske tenzije između SAD-a i Kine postoje već nekoliko godina, a Trampova vlada je često kritikovala Kinu zbog njenih trgovinskih praksi, koje smatraju nepravednim. S druge strane, Kina optužuje SAD za protekcionizam i nepoštene trgovinske prakse. U ovom kontekstu, trgovinski sporazum bi mogao doneti olakšanje i stabilnost, ali se čini da se postizanje dogovora neće lako ostvariti bez značajnih ustupaka s obe strane.
Ekonomisti i analitičari prate razvoj situacije sa pažnjom, jer bi bilo kakav trgovinski sporazum mogao imati dalekosežne posledice ne samo za SAD i Kinu, već i za globalnu ekonomiju u celini. U svetlu ovih događanja, važno je napomenuti da trgovinski odnosi između dve zemlje nisu samo ekonomski, već i politički, što dodatno komplikuje situaciju.
U zaključku, Trampova otvorenost za trgovinski sporazum sa Kinom može se smatrati pozitivnim signalom, ali postoje mnoge prepreke koje treba prevazići. Kineska strana će morati da preuzme inicijativu i učini prve korake ka izgradnji poverenja i postizanju dogovora. Ova situacija će se nastaviti razvijati, a svet će sa pažnjom pratiti kako će se trgovinski odnosi između ovih dvaju zemalja dalje oblikovati.
