Dve transrodne devojke iz Nju Hempšira, Parker Tirel (16) i Ajris Turmel (15), pokrenule su pravni postupak protiv izvršne naredbe bivšeg predsednika SAD-a Donalda Trampa, koja zabranjuje transrodnim devojkama da učestvuju u sportskim aktivnostima za žene u školama. Ovaj pravni korak je deo šireg pokreta protiv zakona koji je donet u Nju Hempširu i mnogim drugim američkim državama pod kontrolom republikanaca, a koji se odnosi na prava transrodnih osoba u sportu.
Zakonodavne promene koje su usvojene u Nju Hempširu i drugim državama često su usmerene protiv transrodnih sportista, posebno devojaka koje se identifikuju kao žene. Ove mere su izazvale veliku kontroverzu i proteste širom zemlje, jer se smatra da su diskriminatorne i da krše prava transrodnih osoba. Tirel i Turmel, zajedno sa svojim roditeljima, pokrenuli su tužbu u nadi da će osporiti ove zakone i omogućiti transrodnim devojkama pravo na učešće u sportskim aktivnostima koje odgovaraju njihovom rodnom identitetu.
Prema izveštajima, ova pravna akcija nije izolovan slučaj. Tokom poslednjih nekoliko godina, nekoliko drugih država u Americi takođe je donelo slične zakone, a mnogi advokati i aktivisti za ljudska prava upozoravaju na negativne posledice ovakvih odluka. Oni tvrde da su takvi zakoni stvoreni kako bi se marginalizovale transrodne osobe i da nemaju osnovu u naučnim istraživanjima koja se bave sportskim performansama.
U kontekstu sporta, postoji mnogo rasprava o tome da li bi transrodne osobe trebale da imaju pravo da se takmiče u sportskim disciplinama koje odgovaraju njihovom rodnom identitetu. Mnogi sportisti i sportski savezi, uključujući Međunarodni olimpijski komitet, razvili su smernice koje omogućavaju transrodnim sportistima da se takmiče, pod uslovom da ispune određene kriterijume, kao što su nivoi hormona.
U međuvremenu, Tirel i Turmel ističu da se ne bore samo za svoja prava, već i za prava svih transrodnih osoba koje se suočavaju sa sličnim izazovima. Njihova tužba simbolizuje širu borbu za jednakost i protiv diskriminacije koja se događa u sportu, obrazovanju i društvenim institucijama. Aktivisti smatraju da je važno da se ovakve priče čuju i da se o njima razgovara, kako bi se povećala svest i razumevanje o izazovima sa kojima se transrodne osobe suočavaju.
Reakcija javnosti na ovu situaciju je podeljena. Neki podržavaju inicijativu devojaka, smatrajući je potrebnom borbom za ljudska prava, dok drugi veruju da bi transrodni sportisti mogli imati prednost nad cisrodnim sportistima. Ova debate često dovodi do polarizacije među različitim grupama, a pitanje prava transrodnih osoba u sportu ostaje jedno od najkontroverznijih tema u savremenom društvu.
Uloga medija takođe je značajna u oblikovanju percepcije o transrodnim osobama i njihovim pravima. Izveštavanje o sportskim pitanjima koja se tiču transrodnih sportista može pomoći u informisanju javnosti i promeni stereotipa. Aktivisti pozivaju medije da odgovorno izveštavaju o ovim pitanjima, naglašavajući važnost korišćenja pravih imena i zamjenica, kao i pružanja platforme za glasove transrodnih osoba.
Pravni postupak koji su pokrenule Parker i Ajris može postati presedan za buduće slučajeve i može uticati na donošenje zakona u drugim državama. U međuvremenu, njihov korak može inspirisati druge transrodne sportiste da se bore za svoja prava i da se suprotstave diskriminaciji. Ova borba za pravdu i jednakost se nastavlja, a rezultati ovih pravnih postupaka mogli bi značajno promeniti način na koji društvo vidi transrodne osobe i njihova prava u sportu i životu uopšte.
