Tržište nekretnina u Srbiji u prvom polugodištu 2024. godine pokazuje da su Beograd, Novi Sad i Niš gradovi sa najvišim cenama kvadrata kako u starogradnji, tako i u novogradnji. Prosečna cena kvadrata stana u starogradnji iznosila je 1.665 evra, dok je u novogradnji bila 1.767 evra. Najskuplji stari stanovi su bili u Beogradu, gde je kvadrat dostigao cenu od 2.160 evra, dok su najjeftiniji bili u Zaječaru po ceni od 745 evra. U novogradnji, najveće cene su zabeležene u Beogradu, sa prosečnom cenom od 2.453 evra, dok su najniže cene bile u Vranju po ceni od 820 evra. Najskuplji kvadrat stana prodat je po ceni od 10.350 evra u Beogradu, dok je najskuplja kuća prodata na Savskom vencu za 3,2 miliona evra. Ukupna vrednost tržišta nekretnina u Srbiji u prvom polugodištu 2024. godine iznosila je 3,4 milijarde evra, što je rast od 3,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Ukupno je ispisano 60.154 kupoprodajna ugovora, što predstavlja neznatan porast u odnosu na prethodnu godinu. Cene stanova i oranica su porasle za 4,68 procenata godišnje, dok je zabeležen blagi pad broja kuća prodatih u ovom periodu. Najviše novca za poslovni prostor je utrošeno u Beogradu, dok je Vojvodina vodeća kada je reč o vrednosti prometa njiva i kuća. Interesantno je da je svaki drugi dinar potrošen za vikendice u Srbiji bio potrošen u Vojvodini. U prvoj polovini ove godine, cena u 85,8 odsto kupoprodajnih ugovora za nekretnine bila je izražena u evrima, dok je dinar zastupljen sa 14 procenata.

Takođe, zabeležen je porast kupovine nepokretnosti uz korišćenje kredita u odnosu na prethodnu godinu. Ukupno osam odsto ugovora o prometu nepokretnosti finansirano je kreditom, što je za jedan procentni poen više nego u prethodnoj godini. Petina prometovanih stanova kupljeno je iz kredita, što je porast u poređenju sa godinom pre. Sve u svemu, tržište nekretnina u Srbiji pokazuje stabilan rast i interesovanje za kupovinu stanova, kuća i poslovnih prostora, sa Beogradom kao vodećim gradom kada je reč o prometu i vrednosti nekretnina.