Srbija je u prva tri kvartala 2024. godine postala druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi, sa rastom od četiri odsto u tom periodu. Iako je usporavanje evropske privrede uticalo na srpski BDP za najmanje 0,6 procentnih poena, Srbija je uspela da odoli izazovima zahvaljujući diversifikaciji svoje proizvodnje, investicija i izvoza. Domaći faktori, poput privatne potrošnje, investicija u osnovna sredstva i usluga, igrali su ključnu ulogu u rastu ekonomije.
Jedan od ključnih faktora koji je uticao na dinamiku rasta iz domaćih izvora je investiranje države u infrastrukturu, što je direktno uticalo na rast BDP-a i stvaranje boljih uslova za razvoj privatnog sektora. Pored toga, nedavno usaglašena Agenda rasta sa Evropskom unijom dodatno će ojačati potencijal za rast, kroz ulaganja u energetiku, digitalizaciju, razvoj 5G mreže i ljudski kapital.
Ključni sektori koji će oblikovati nove izvore rasta u Srbiji su energetika, digitalizacija, infrastruktura i inovacije. Ulaganja u obnovljive izvore energije, razvoj digitalne infrastrukture, investicije u saobraćajnu, zdravstvenu i obrazovnu infrastrukturu, kao i poljoprivreda sa fokusom na inovacije, doprineće održivom ekonomskom rastu.
Posebna pažnja posvećuje se visokotehnološkim sektorima poput robotike, biotehnologije i zelenih inovacija, koji mogu Srbiju pozicionirati kao regionalnog lidera. Potvrda o održivosti modela rasta dolazi od procena međunarodnih institucija, koje projekcijama predviđaju ubrzanje rasta Srbije u narednim godinama.
Srbija se ističe sposobnošću da se izbori sa neizvesnostima i rizicima zahvaljujući značajnim rezervama, visokim deviznim rezervama, niskim javnim dugom i dobro kapitalizovanim bankarskim sistemom. Cilj za 2025. godinu je rast od 4,2 odsto, sa očekivanjem da Srbija postane lider u ekonomskom rastu u Evropi.
