U Hrvatskoj su u Gorskom kotaru i Lici paljene velike količine snega, a najviše snega zabeleženo je na Zavižanu, vrhu Severnog Velebita, gde je visina snežnog pokrivača iznosila 58 centimetara. Na Plitvičkim jezerima i u Gospiću takođe se formirao snežni pokrivač visine 23 centimetra. Prema podacima hrvatske državne meteorološke službe, na nekim deonicama palo je čak 35 centimetara snega. Prognozira se da će sneg sutra padati i u nižim delovima Hrvatske.
Ovo je samo jedan od primera ekstremnih vremenskih uslova koji su zahvatili Hrvatsku u poslednje vreme. Klimatske promene su sve izraženije i donose sa sobom ekstremne vremenske pojave poput ovih. Sneg, koji je inače karakterističan za ovo doba godine, ove godine je pao u većim količinama nego obično, što predstavlja izazov za građane i nadležne institucije.
Snežni pokrivač na ovim područjima može izazvati probleme u saobraćaju, otežati kretanje pešacima, kao i prouzrokovati prekide u snabdevanju električnom energijom. Zbog toga je važno da građani budu oprezni i prilagode se novonastaloj situaciji. Nadležne službe takođe moraju biti spremne da odgovore na potrebe stanovništva i pruže adekvatnu pomoć u slučaju neophodnosti.
Klimatske promene su globalni problem koji zahteva hitne akcije kako bi se ublažile negativne posledice po životnu sredinu i ljude. Hrvatska, kao i ostale zemlje, suočava se sa sve većim izazovima u borbi protiv klimatskih promena i potrebno je preduzeti konkretne korake kako bi se zaustavilo dalje pogoršanje situacije.
Uzrok ovakvih ekstremnih vremenskih pojava je globalno zagrevanje i promene u atmosferskim prilikama koje dovode do nestabilnosti vremena i ekstremnih padavina. Da bi se smanjile posledice ovakvih događaja, potrebno je smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte i preduzeti mere za adaptaciju na promenljive vremenske uslove.
Hrvatska se nalazi u regionu koji je posebno ranjiv na klimatske promene zbog svoje geografske pozicije i zavisnosti od poljoprivrede i turizma. Smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i prelazak na obnovljive izvore energije su ključni koraci ka održivom razvoju i zaštiti životne sredine.
Uz sve ove izazove, Hrvatska se suočava i sa posledicama pandemije COVID-19, što dodatno otežava situaciju. Potrebno je zajedničko delovanje svih sektora društva kako bi se rešili ovi problemi i osigurala održiva budućnost za sve građane.
Nadležne institucije trebaju preduzeti mere za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, promovisati obnovljive izvore energije i podsticati održive prakse u svim sektorima društva. Građani takođe mogu doprineti rešavanju ovih problema kroz smanjenje potrošnje energije, recikliranje otpada i podršku ekološkim inicijativama.
Borba protiv klimatskih promena zahteva globalnu saradnju i zajedničke napore svih zemalja. Hrvatska kao članica Evropske unije ima obavezu da preduzme konkretne korake u borbi protiv klimatskih promena i da se pridržava međunarodnih sporazuma o zaštiti životne sredine.
Samo zajedničkim delovanjem i angažovanjem svih sektora društva možemo zaustaviti dalje pogoršanje klimatskih promena i osigurati održivu budućnost za sve. Važno je da svi građani budu svesni značaja zaštite životne sredine i preduzmu konkretne korake kako bi doprineli očuvanju planete za buduće generacije.
