U Hrvatskoj, prema procenama Aljoše Duplića, direktora Zavoda za zaštitu životne sredine i prirode, godišnje umre oko 3.500 ljudi zbog zagađenog vazduha. Ova alarmantna cifra ukazuje na ozbiljan problem zagađenja, posebno u gradovima kao što su Zagreb, Slavonski Brod, Sisak i Kutina, koji su među najteže pogođenim mestima. Duplić je naglasio da je kontinentalni deo Hrvatske pod najvećim pritiskom zagađenja tokom zimskih meseci, dok je leti situacija nešto bolja, iako problemi sa kvalitetom vazduha ostaju prisutni.
Zagađenje vazduha nije samo lokalni problem, već predstavlja i širok evropski izazov. Prema podacima Evropske agencije za zaštitu životne sredine, svake godine u Evropi umre oko 300.000 ljudi usled preuranjenih smrti povezanih sa niskim kvalitetom vazduha. Ovi podaci dodatno naglašavaju potrebu za hitnim delovanjem na planu zaštite životne sredine i unapređenja kvaliteta vazduha.
Jedan od glavnih uzroka zagađenja u Hrvatskoj su emisije iz industrije, saobraćaja i grejanja. U zimskim mesecima, kada se koristi više fosilnih goriva za grejanje, zagađenje dostiže vrhunac. Osim toga, loša regulacija i nedovoljna ulaganja u ekološke projekte doprinose pogoršanju kvaliteta vazduha. Gradovi kao što su Slavonski Brod i Sisak, koji se suočavaju sa industrijskim zagađenjem, posebno su ugroženi.
Kvalitet vazduha u Hrvatskoj često se meri prema koncentraciji PM10 i PM2.5 čestica, koje su poznate po tome što mogu izazvati razne zdravstvene probleme, uključujući respiratorne bolesti, srčane bolesti i druge hronične zdravstvene probleme. Ove čestice dolaze iz različitih izvora, uključujući saobraćaj, industrijske aktivnosti i čak i prirodne procese poput požara.
Uzimajući u obzir sve ove faktore, očigledno je da je potrebna sveobuhvatna strategija za poboljšanje kvaliteta vazduha u zemlji. To uključuje povećanje svesti građana o važnosti očuvanja životne sredine, kao i donošenje i sprovođenje strožih zakona o zagađenju. Takođe, postoji potreba za investicijama u obnovljive izvore energije, kao i za unapređenje javnog prevoza kako bi se smanjila zavisnost od automobila, koji značajno doprinose zagađenju.
Pored toga, lokalne vlasti i državne institucije moraju raditi zajedno na razvoju i implementaciji programa za čišćenje vazduha. Ovo može uključivati projekte koji se fokusiraju na sadnju drveća, što može pomoći u filtriranju zagađivača iz vazduha, kao i poboljšanje infrastrukture za bicikle i pešačenje kako bi se podstakao zdraviji način prevoza.
Na nivou zajednice, građani takođe mogu doprineti smanjenju zagađenja tako što će smanjiti korišćenje automobila i preći na ekološki prihvatljivije oblike prevoza, kao što su biciklističke staze ili javni prevoz. Smanjenje upotrebe fosilnih goriva, kao i pravilno odlaganje otpada, takođe su ključni koraci ka očuvanju kvaliteta vazduha.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da zagađenje vazduha predstavlja ozbiljan problem za Hrvatsku, ali i za čitavu Evropu. Sa više od 3.500 preuranjenih smrti godišnje, potrebno je hitno delovanje kako bi se zaštitili životi građana i unaprijedila životna sredina. Ulaganje u ekološke projekte, poboljšanje regulative i podizanje svesti o važnosti kvaliteta vazduha su ključni koraci ka zdravijoj i održivoj budućnosti.
