Tokio je postao dom za više od 3,7 miliona stranih državljana koji su stekli status stalnog rezidenta do kraja 2024. godine. Ovi podaci, koje je objavila japanska vlada, pokazuju porast od 10,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu, čime je ovaj broj dostigao rekord treću godinu zaredom. Ovaj trend ukazuje na sve veću otvorenost Japana prema strancima, uprkos tradicionalno strogoj imigracionoj politici zemlje.
Prema izveštaju japanske Agencije za imigracionu službu, od ukupnog broja stranih državljana, stalni rezidenti čine najbrojniju grupu sa oko 918.000 ljudi. Ovaj status omogućava strancima da žive i rade u Japanu bez vremenskih ograničenja, što je značajno za mnoge koji traže stabilnost i sigurnost u zemlji koja se suočava sa demografskim izazovima, kao što su starenje populacije i nedostatak radne snage.
Iako je broj stranih državljana u porastu, broj onih koji su dobili status izbeglice u Japanu opao je. U poslednjem izveštaju navodi se da je samo 190 osoba dobilo status izbeglice, što je pad od 113 u odnosu na prethodnu godinu. Ovo ukazuje na to da je proces dobijanja azila u Japanu i dalje veoma rigorozan i da mnogi stranci ne uspevaju da ispune uslove za ovaj status.
Međutim, Japan je uveo novi program „dopunske zaštite“ koji se posebno fokusira na ljude koji beže od sukoba, a 1.661 osoba, većinom iz Ukrajine, dobila je ovu vrstu zaštite. Ovaj program ima za cilj da pruži privremeni boravak i podršku onima koji su pogođeni ratnim sukobima, što predstavlja pomak u pravcu humanitarnijeg pristupa imigraciji.
Japan se suočava s izazovima vezanim za demografsku krizu, jer se broj radno sposobnog stanovništva smanjuje. U tom kontekstu, povećanje broja stranih rezidenata može pomoći u ublažavanju nedostatka radne snage i osiguranju ekonomskog rasta. Mnogi od ovih novih stanovnika dolaze iz zemalja poput Brazila, Kine, Vijetnama i Filipina, donoseći sa sobom različite veštine i iskustva koja mogu doprineti razvoju japanske ekonomije.
Osim ekonomskih prednosti, dolazak stranih državljana takođe može obogatiti japansko društvo kulturnim raznolikostima. U gradovima kao što su Tokio i Osaka, sve je više restorana, prodavnica i kulturnih centara koji nude proizvode i usluge iz različitih delova sveta. Ova interakcija između domaćih i stranih zajednica može doprineti razvoju boljeg razumevanja i tolerancije među različitim kulturama.
Međutim, uprkos ovim pozitivnim aspektima, postoje i izazovi. Strani radnici često se suočavaju s preprekama kao što su jezičke barijere, kulturne razlike i ponekad diskriminacija. Japanske vlasti rade na poboljšanju uslova za strance, ali još uvek postoji mnogo prostora za napredak.
Tokom poslednjih godina, Japan je počeo da prepoznaje potrebu za reformama u imigracionoj politici, kako bi se olakšao ulazak i integracija stranih radnika. Ove reforme uključuju pojednostavljenje procesa dobijanja radnih vizu i pružanje podrške u učenju jezika i kulturi.
U zaključku, porast broja stranih državljana u Japanu predstavlja značajan korak ka otvaranju zemlje prema svetu. Iako postoje izazovi, potencijali koje donose stranci su očigledni, kako u ekonomskom, tako i u kulturnom smislu. Japan se suočava s potrebom da se prilagodi novoj realnosti globalizovanog sveta, a usvajanje inkluzivnije imigracione politike može biti ključ za budući razvoj.
