Jelena Vujičić, stručni saradnik i pedagog u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, negirala je tvrdnje majke Koste K. da je razgovarala s njim o promeni smene pre nego što je počinio stravičan zločin u školi 3. maja prošle godine. Vujičić je svedočila u Višem sudu i istakla da nije imala prilike lično upoznati dečaka i da nije primetila ništa sumnjivo u njegovom ponašanju pre tragedije.

Svedočila je i psiholog škole Lidija Maksić, koja je takođe tvrdila da nije mogla predvideti Kostinu brutalnu akciju. Analizirala je sve informacije o dečaku pre zločina i nije pronašla nikakve znakove koji bi upozorili na ovakav ishod. Dodala je da škola nije bila obaveštena o tome da Kosta ima pristup oružju kod kuće, što smatra opasnim propustom.

Advokat porodice Dukić, Snežana Dunjić, postavljala je pitanja pedagogu u vezi s propustima u radu, koje je utvrdila vanredna inspekcija Ministarstva prosvete Srbije. Predložila je veštačenje kase u kojoj navodno Vladimir Kecmanović držao oružje i municiju, kao i ispitivanje Koste i dostavljanje audio snimaka njegovih izjava u tužilaštvu.

Naredno ročište zakazano je za 27. septembar, kada bi trebalo da budu ispitani školski policajac, razredni starešina i nastavnica Kostinog odeljenja. Advokat porodice Dukić saopštio je da roditelji Kecmanović neće svedočiti jer „nisu u stanju da iznose odbranu“.

Ovaj slučaj brutalnog zločina u školi potresao je celu zajednicu i pokrenuo pitanja o odgovornosti školskog osoblja, uprave i države u sprečavanju sličnih tragedija u budućnosti. Analize stručnjaka i svedočenja u sudu pokušavaju da rasvetle okolnosti koje su dovele do ovakvog strašnog događaja i da identifikuju eventualne propuste u preventivnim merama i praćenju ponašanja učenika.

Nerazumevanje i bespomoćnost su reakcije koje prate ovakve tragedije. Roditelji, kolege, prijatelji i cela zajednica pogođeni su gubitkom dragih osoba i traumatičnom situacijom koja ih je zadesila. Važno je da se pravna i institucionalna tela angažuju na istrazi i sprovođenju adekvatnih mera kako bi se sprečile slične situacije u budućnosti.

Svest o važnosti mentalnog zdravlja, prevenciji nasilja i blagovremenom reagovanju na znakove problema ključna je za stvaranje sigurnijeg okruženja za sve članove zajednice, posebno dece i mladih. Veoma je važno razgovarati o problemima, tražiti pomoć stručnjaka i podržavati jedni druge kako bismo sprečili tragedije poput ove da se ponove u budućnosti.