Broj izgubljenih radnih dana zbog štrajkova udvostručio se u Nemačkoj prošle godine
Prema istraživanju Instituta ekonomskih i društvenih nauka (VSI), broj izgubljenih radnih dana zbog štrajkova u Nemačkoj udvostručio se prošle godine u odnosu na prethodnu godinu i popeo se na više od 1,5 miliona. Organizacija ističe da su kriza troškova života i skok inflacije nakon pandemije i rata u Ukrajini izazvali talas od preko 300 štrajkova u Nemačkoj, uz nagoveštaj da bi broj ove godine mogao biti i veći.

Studija pokazuje da je 1,52 miliona izgubljenih radnih dana prošle godine najviše od 2015. godine i povećanje od 126 odsto u odnosu na nivo iz 2022. godine. Početkom godine, talas štrajkova pogodio je železnice, transport, aerodrome i avionsku kompaniju „Lufthansa“, što se poklopilo sa protestima poljoprivrednika i budžetskom krizom.

Belgija je prema istraživanju zabeležila najviše izgubljenih radnih dana na 1.000 zaposlenih zbog štrajkova, sa prosekom od 103 dana između 2013. i 2022. godine, dok su Francuska i Finska zauzele drugo i treće mesto sa 92 odnosno 90 dana. Nemačka se nalazi na osmom mestu iza Britanije prema studiji VSI.

Analitičari ističu da će broj štrajkova ove godine zavisiti od ishoda sindikalnih pregovora u metalskoj i energetskoj industriji na jesen. Takođe, naglašavaju da su kriza troškova života i inflacija nakon pandemije faktori koji su doprineli povećanju štrajkova.

Iako su štrajkovi sredstvo zaštite radničkih prava i poboljšanje radnih uslova, preterano korišćenje štrajka može imati negativne posledice po privredu i građane. Ukoliko se ne postigne dogovor između sindikata i poslodavaca, moguće je da će broj štrajkova i izgubljenih radnih dana nastaviti da raste.

Situacija sa štrajkovima u Nemačkoj pokazuje da su ekonomska i socijalna pitanja i dalje važna tema u evropskim zemljama, posebno nakon perioda krize tokom pandemije. Važno je da sindikati i poslodavci pronađu zajednički jezik kako bi obezbedili stabilnost i održivost privrede, ali i bolje uslove za zaposlene.

U skladu sa tim, istraživači VSI predlažu intenzivnije pregovore i komunikaciju između sindikata i poslodavaca kako bi se sprečilo preterano korišćenje štrajka kao sredstva rešavanja radnih sporova. Samo uz međusobno razumevanje i kompromis mogu se postići održiva rešenja i poboljšati radni uslovi za sve radnike.

Nadalje, potrebno je da država preduzme odgovarajuće mere kako bi podržala dijalog između sindikata i poslodavaca i obezbedila stabilnost na tržištu rada. To podrazumeva uspostavljanje jasnih pravila i mehanizama za rešavanje radnih sporova, kao i podršku za pregovarački proces.

Kroz ove aktivnosti, mogu se stvoriti uslovi za održivu ekonomsku i socijalnu politiku, koja će omogućiti ravnotežu između interesa radnika, poslodavaca i države. Samo uz partnerski odnos i saradnju svih aktera na tržištu rada mogu se postići pozitivni rezultati i osigurati bolji standard života za sve građane.