U Srbiji se beleži značajan porast zoonoza, infekcija koje se prenose sa životinja na ljude. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, tokom 2023. godine prijavljeno je 172 slučaja obolevanja, što predstavlja porast od 72% u odnosu na 2022. godinu, a u poređenju sa 2021. godinom broj obolelih je pet puta veći. Ova situacija je izazvala zabrinutost, jer su registrovana i četiri smrtna ishoda, uključujući dva od leptospiroze, jedan od hemoragijske groznice sa bubrežnim sindromom i još jedan od listerioze.
Zoonoze su infekcije koje se mogu preneti sa životinja na ljude, a pored crevnih zaraznih bolesti, u Srbiji su zabeležene i druge, kao što su tularemija, antraks, bruceloza, leptospiroza, listerioza, tetanus, kju-groznica, toksoplazmoza, ehinokokoza i trihineloza. Najveća stopa incidencije zoonoza zabeležena je u Moravičkom i Kolubarskom okrugu, dok je najviše slučajeva prijavljeno u Nišavskom okrugu i u Beogradu.
Leptospiroza se ističe kao jedna od najčešće registrovanih zoonoza, sa 45 prijavljenih slučajeva u 2023. godini, što je 11 puta više nego prethodne godine. Najveći broj obolelih, 77,8%, su osobe starije od 50 godina, a muškarci su obolevali 2,5 puta češće od žena. Dva smrtna ishoda od leptospiroze zabeležena su kod osoba starijih od 70 godina.
Osim leptospiroze, 14 osoba je obolelo od trihineloze, što je znatno manji broj u poređenju sa prethodnom godinom. Slučajevi su otkriveni u Beogradu i Južnobanatskom okrugu, a većina obolelih su odrasle osobe. U 2023. godini, prijavljeno je i 21 slučaj ehinokokoze, skoro dvostruko više nego prethodne godine, dok je zabeležen i rast broja slučajeva toksoplazmoze, sa 30 prijavljenih slučajeva, od kojih su većinu činile žene u reproduktivnom uzrastu.
Hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom je takođe bila prisutna, sa 31 zabeleženim slučajem, a jedan smrtni ishod. Ova bolest je najčešće zabeležena kod muškaraca starijih od 20 godina. Tularemija je zabeležena kod devet osoba, dok je listerioza registrovana kod 18 osoba, što je dvostruko više nego prethodne godine.
Globalno, zoonoze beleže porast i čine 60,3% novih zaraznih bolesti. Ovaj trend je povezan sa ubrzanim međunarodnim transportom, rastom stanovništva, promenama načina života i klimatskim promenama, koje dovode ljude u bliži kontakt sa životinjama koje su rezervoari bolesti. Ipak, izveštaj o zaraznim bolestima „Batut“ navodi da se u posmatranom desetogodišnjem periodu beleži trend opadanja obolevanja od zoonoza, uz oscilacije koje se javljaju zbog promena u ekološkim uslovima i epidemijama.
Zdravstvene vlasti upozoravaju na potrebu za povećanom pažnjom i preventivnim merama kako bi se smanjio rizik od prenosa zoonoza na ljude. Edukacija stanovništva o pravilnom rukovanju sa životinjama, higijenskim praksama i vakcinacijama može značajno doprineti smanjenju broja obolelih. Takođe, važno je pratiti epidemiološku situaciju i pravovremeno reagovati na pojavu novih slučajeva.
