Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, izneo je svoje stavove tokom suđenja u Sudu BiH, ističući da je postupak protiv njega i vršioca dužnosti direktora Službenog glasnika Republike Srpske, Miloša Lukića, pun nedorečenosti i da su mu ljudska prava ugrožena. Dodik je kritikovao sudsku odluku koja sugeriše da odbrana želi da odugovlači proces, naglašavajući da je bio izložen progonu javnosti i lažnim optužbama.
Tokom suđenja, Dodik je istakao kako je sud odbio da prihvati medicinsku dokumentaciju koja se tiče njegovog zdravstvenog stanja, što je dodatno pojačalo njegov osećaj nezadovoljstva prema postupku. On je postavio pitanje da li postoje politički razlozi koji bi mogli da ubrzaju ovaj proces, implicirajući da su motivi suđenja dublji od pravnih.
Dodik je takođe naveo da je tokom saveta pre potpisivanja ukaza bio upozoren da bi mogao biti osuđen na 12 godina zatvora pred pravosuđem Srpske ukoliko ne potpiše. Tokom svedočenja profesora Siniše Karana, on je potvrdio da je Kristijan Šmit nelegalan i da Republika Srpska, zajedno sa Federacijom BiH, ima ključnu ulogu u sprovođenju Dejtonskog mirovnog sporazuma. Dodik je naglasio da samo Republika Srpska i Federacija BiH mogu definisati ustavni poredak BiH.
Zamenik ministra odbrane u Savetu ministara BiH, Aleksandar Goganović, takođe je osudio nasilje koje su, prema njegovim rečima, izvršili pripadnici MUP-a Kantona Sarajevo na građane koji su došli da podrže Dodika. On je istakao da ovakvi pokušaji zastrašivanja neće uplašiti građane Srpske, koji će nastaviti da dolaze i podržavaju svog predsednika.
Šef Kluba poslanika SNSD-a Sanja Vulić nazvala je postupke policije nečuvenim, naglašavajući da se ovim pokušava da se zastraši podrška Dodiku. Ona je podsetila na mračnu prošlost zgrade Suda BiH, gde su tokom rata bili zlostavljani Srbi, implicirajući da se slične stvari ne bi smele ponoviti u 21. veku.
Profesor Karan je tokom svedočenja potvrdio da Ustav Republike Srpske ne predviđa mogućnost da predsednik ne potpiše zakone koje je usvojila Narodna skupština. Prema njegovim rečima, Dodik nije prekršio Ustav, već bi ga prekršio da nije potpisao. Advokat Dodika, Goran Bubić, rekao je da smatra da je oslobađajuća presuda jedino moguća, jer je do sada saslušano dovoljno svedoka koji potvrđuju odbranu.
Sud BiH, međutim, odbio je zahtev odbrane da se suđenje vrati na početak, što je izazvalo dodatno nezadovoljstvo. Sudija Sena Uzunović obrazložila je odluku kao neosnovanu, naglašavajući da bi to dovelo do odugovlačenja postupka. Dodik je, s druge strane, insistirao na tome da je vraćanje postupka na početak u skladu sa zakonom, ukazujući na zakonske odredbe koje to zahtevaju nakon više od mesec dana prekida suđenja.
Ministar finansija i trezora u Savetu ministara Srđan Amidžić izjavio je da je sudski proces protiv Dodika zapravo proces protiv BiH, naglašavajući da ovakav politički postupak ne bi trebao da se desi. Dodik i Lukić su optuženi zbog nepoštovanja odluka Kristijana Šmita, a suđenje se nastavilo nakon dvomesečne pauze zbog Dodikovog oporavka.
Ispred Suda BiH okupili su se građani u znak podrške Dodiku, među kojima su bili i politički funkcioneri i članovi vlade Republike Srpske. Ovakvi skupovi ukazuju na snažnu podršku koju Dodik uživa među svojim pristalicama, dok se suđenje nastavlja u izazovnom političkom okruženju.
Ova situacija osvetljava kompleksnost političkog i pravnog okvira u BiH, gde su tenzije između različitih etničkih i političkih grupacija često na površini. Sudski postupak protiv Dodika postavlja dodatna pitanja o pravima i slobodama pojedinaca u kontekstu političkih sukoba i pravosudnih odluka koje se često doživljavaju kao politički motivisane.
