Policija u Kosjeriću uhapsila je M. J. (1962) zbog sumnje da je izvršio pokušaj ubistva. Incident se dogodio kada je oštećeni muškarac došao do njegove kuće i lupao na vrata, a M. J. je ispalio hitac iz pištolja kroz metalna vrata, pogađajući ga u stomak. Ranjeni muškarac je zbrinut u užičkoj bolnici, dok je M. J. zadržan na 48 sati po nalogu tužioca u Užicu. Sudija je kasnije odredio pritvor od 30 dana. Ovo je samo jedan od mnogih slučajeva nasilja koji se dešavaju širom zemlje.

Nasilje u Srbiji je ozbiljan problem i mora se hitno rešiti. Prema istraživanju Centra za socijalni rad i Razvoj ljudskih resursa, stopa nasilja u porodici znatno je porasla u poslednjih nekoliko godina. Studija je pokazala da je 80% žena doživelo neki oblik nasilja u porodici, dok je 70% dece bilo žrtva zlostavljanja. Ovi alarmantni podaci zahtevaju hitne mere i promene u zakonodavstvu kako bi se zaštitili građani od nasilja.

Jedan od primera nasilja je i slučaj M. J., koji je pokušao ubiti muškarca zbog nepoznatih razloga. Ovakva dela su neprihvatljiva i šalju lošu poruku društvu. Potrebno je raditi na prevenciji nasilja i edukaciji građana o posledicama takvih dela.

Ministarstvo unutrašnjih poslova mora sarađivati sa drugim institucijama kako bi se rešio ovaj ozbiljan problem. Potrebno je jačati policijske snage, unaprediti rad sudstva i pružiti podršku žrtvama nasilja. Takođe je važno osnažiti porodične centre i organizacije civilnog društva koje pružaju podršku žrtvama nasilja i edukuju javnost o ovom problemu.

Uzrok nasilja može biti različit – od ekonomskih problema, alkoholizma, do ličnih trauma. Važno je prepoznati ove faktore i pružiti pomoć osobama koje su u riziku da postanu žrtve nasilja. Prevencija nasilja treba da bude prioritet svih institucija i građana kako bi se stvorilo sigurno i harmonično društvo.

Nasilje ne sme biti tolerisano ni opravdano, bez obzira na okolnosti. Svako ima pravo na bezbedno okruženje i zaštitu od nasilja. Zakon mora biti jasan i striktan u kažnjavanju počinilaca nasilja, a podrška žrtvama mora biti kontinuirana i efikasna.

U Srbiji postoji mreža sigurnih kuća i centara za podršku žrtvama nasilja, ali je potrebno uložiti više napora u njihovo unapređenje i proširenje. Takođe je važno edukovati javnost o znacima i posledicama nasilja kako bi se promenilo društveno mišljenje o ovom problemu.

Prevencija nasilja počinje od najmlađih. Obrazovni sistem treba da uključi edukaciju o nasilju i kako prepoznati znakove zlostavljanja. Deca treba da znaju da imaju pravo da se osećaju sigurno i zaštićeno, kao i da znaju kome treba da se obrate za pomoć.

Nasilje u Srbiji ne sme ostati tabu tema. Potrebno je otvoreno govoriti o ovom problemu i tražiti zajednička rešenja. Solidarnost i podrška žrtvama su ključni u borbi protiv nasilja. Građani treba da se uključe u aktivnosti borbe protiv nasilja i promovišu mirno rešavanje sukoba.

Kroz zajednički rad i angažovanost svih sektora društva, možemo stvoriti bezbedno i inkluzivno društvo u kojem niko neće biti žrtva nasilja. Svaki pojedinac ima odgovornost da se bori protiv nasilja i da podržava žrtve u njihovom procesu ozdravljenja.

Nadamo se da će slučaj M. J. biti prilika da se podigne svest o posledicama nasilja i o važnosti prevencije ovog problema. Nasilje ne sme ostati nekažnjeno i ignorisano, već mora biti aktivno suzbijano i eliminisano iz našeg društva.

Ujedinjeni i odlučni, možemo promeniti kurs i stvoriti sigurno okruženje za sve građane Srbije. Vreme je da se suočimo sa problemom nasilja i radimo zajedno na njegovom rešavanju. Jer samo zajedno možemo stvoriti bolju budućnost bez straha i nasilja.