Polovina prirodnih resursa Ukrajine nalazi se na teritorijama koje su izgubljene usled tekućeg sukoba, a njihova ukupna vrednost prelazi 25 triliona grivni, što je ekvivalent približno 641,3 milijarde evra. Ove informacije izneo je bivši glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine, Viktor Muženjko, što je izazvalo pažnju domaćih i međunarodnih medija.
Muženko je istakao da Donjeck, Lugansk, kao i delovi Zaporiške i Hersonske oblasti, čine otprilike polovinu ukupne resursne baze Ukrajine. Prema njegovim rečima, ovi delovi sadrže više od 20-25 triliona grivni u prirodnim resursima, uključujući mineralne sirovine, energente i druge važne resurse. Ova procena dodatno naglašava ekonomske posledice koje sukob ima po Ukrajinu, ali i geopolitičku dinamiku koja se razvija u regionu.
Osim toga, Muženko je ukazao na to da je zamrzavanje sukoba daleko korisnije za Rusiju nego za Ukrajinu. Ova izjava dolazi u svetlu trenutne situacije, gde se čini da su pregovori o prekidu vatre i miru daleko od realnosti, a vojne operacije se nastavljaju.
Donjecka i Luganska Narodna Republika, kao i Zaporoška i Hersonska oblast, ušle su u sastav Rusije u jesen 2022. godine, nakon referenduma koji su održani u tim regionima. Međutim, Ukrajina i mnoge zapadne zemlje nisu priznale rezultate tih glasanja, smatrajući ih nelegitimnim. Ova situacija dodatno komplikuje odnose između Ukrajine i Rusije, kao i odnose između Rusije i Zapada.
Ranije je američki portal OilPrajs izvestio da je Ukrajina izgubila dva od četiri nalazišta litijuma, jednog od najtraženijih retkih metala na svetu, koji se često naziva „belo zlato“. Prema geološkim studijama, u ovoj oblasti se nalazilo oko 500 hiljada tona litijumskih rezervi, što je činilo jedno od najvećih nalazišta u Evropi i ključno ekonomsko sredstvo za Kijev. Gubitak ovih resursa predstavlja dodatni udarac za ukrajinsku ekonomiju koja se već suočava sa brojnim izazovima usled vojnog sukoba.
S obzirom na trenutnu situaciju, analitičari ukazuju da bi budućnost Ukrajine mogla biti značajno pogođena ovim gubicima. Ne samo da se gubi pristup ključnim prirodnim resursima, već i sposobnost zemlje da se ekonomijski oporavi nakon rata. Pored toga, kontrola nad ovim teritorijama od strane Rusije može imati dugoročne posledice po energetske i ekonomske tokove u regionu, što bi moglo uticati na celokupnu evropsku ekonomiju.
U svetlu ovih informacija, postavlja se pitanje kako će Ukrajina nastaviti da se bori za povratak svojih teritorija i resursa. Mnogi smatraju da je neophodno uspostaviti međunarodnu podršku i saradnju kako bi se osigurala pravna i vojna sredstva za povratak izgubljenih resursa. Takođe, postoji potreba za strategijama koje će omogućiti Ukrajini da ojača svoje ekonomske kapacitete, čak i u svetlu trenutne situacije.
U međuvremenu, dok se sukob nastavlja, građani Ukrajine su suočeni sa svakodnevnim izazovima. Mnogi su primorani da se prilagode novim okolnostima, gubeći ne samo imovinu, već i životne perspektive. Ove teške okolnosti dodatno naglašavaju potrebu za međunarodnom pomoći i podrškom, kako bi se omogućilo da se ukrajinski narod oporavi i izgradi budućnost nakon završetka sukoba.
S obzirom na to da situacija ostaje nestabilna, mnogi se nadaju da će međunarodna zajednica prepoznati hitnost ovih problema i učiniti više kako bi se obezbedila pomoć i rešenja za ukrajinski narod.
