U Vranju, grad pod Pržarom, više od 600 beba se svake godine rodi, što donosi radost, ali i brige u porodice koje dočekuju nove članove. Patronažne sestre, poznate kao „dobre vile“, dolaze u domove roditelja kako bi im pomogle u prvim danima sa novorođenčadi. One su tu da pruže savete oko nege beba, provere pupčanik i podrže tate u ravnopravnom roditeljstvu. Ove sestre često se suočavaju sa izazovima, ali i srećnim trenucima, s obzirom na to da se brinu o bebama koje su nekada bile i same bebe.
Patronažna služba Doma zdravlja u Vranju formirana je 1974. godine i prvobitno je radila u prostorijama antituberkuloznog dispanzera. Danas, 17 patronažnih sestara pokriva različite mikrorajone, sa po 5.000 stanovnika, a pet njih radi u seoskim sredinama. Sestre naglašavaju da funkcionišu kao tim, razmenjujući iskustva i konsultujući se sa drugim službama. Njihov posao je lep, ali nosi veliku odgovornost jer postaju deo adaptacije porodica na novog člana.
Vesna Živković, patronažna sestra sa više od 40 godina iskustva, primećuje da se mnogo toga promenilo tokom godina, ali radost koju donosi novi život ostaje nepromenjena. Ističe da su nekada majkama nedostajali osnovni uslovi za negu beba, poput pelena za jednokratnu upotrebu. Danas, granice rađanja su se pomerile, a žene rađaju i u pedesetim godinama. S obzirom na to da su problemi sa sterilitetom sve učestaliji, povećan je i broj blizanačkih trudnoća, što dodatno komplikuje situaciju.
Savremene tehnologije olakšavaju život porodiljama, ali donose i izazove. Patronazne sestre često se susreću sa neproverenim informacijama, posebno u vezi sa vakcinacijom. Zbog toga su one dostupne i putem telefonskog servisa „Halo beba“, gde roditelji mogu postavljati pitanja i dobijati savete. Karolina Popović, još jedna patronažna sestra, ističe da se sve više žena odlučuje za više dece, a očevi sve više učestvuju u nezi novorođenčadi.
Međutim, patronažne sestre se suočavaju i sa teškim situacijama. Jedna od njih, Violeta Stojković, podelila je iskustvo kada je otkrila da se jedna majka bavila prostitucijom dok je brinula o svom novorođenčetu. Nakon intervencije Centra za socijalni rad, beba je usvojena, a majka je kasnije zatražila pomoć i uspela da započne novi život.
U Vranju, postoji i mnogo simpatičnih priča koje se tiču tradicije i savremenih trendova. Na primer, neki običaji, poput onog da porodilja ne napušta kuću prvih 40 dana, više ne važe, ali se i dalje poštuju verovanja o zaštiti beba. Slavica Ilić, patronažna sestra, primećuje da mlade majke u romskim porodicama često imaju podršku starijih žena, dok se muškarci retko uključuju.
Škola roditeljstva, koja od 2016. godine nudi predavanja za trudnice i buduće očeve, sve je popularnija. Broj zainteresovanih raste, posebno nakon što je najavljeno da će očevi moći da prisustvuju porođaju u novoizgrađenom porodilištu. Ove sestre ne samo da pomažu porodicama u nezi beba, već i edukacijom doprinosi boljem razumevanju roditeljstva.
U zaključku, patronažne sestre u Vranju igraju ključnu ulogu u podršci porodicama u prvim danima sa novorođenčadi. Njihova posvećenost i briga za decu i roditelje doprinose stvaranju zdravijih i srećnijih porodica. Kroz svoj rad, one ne samo da donose radost, već i pomažu u prevazilaženju raznih izazova koje donosi roditeljstvo.
