Rat između Rusije i Ukrajine ne jenjava, a poslednji napad dronovima na Kijev je potvrda eskalacije sukoba. Rusija je izvela peti napad dronovima na Kijev u poslednje dve nedelje, ali ukrajinska vojska je brzo reagovala i uništila sve bespilotne letelice pre nego što su stigle do glavnog grada.
U saopštenju ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva i PVO, objavljenom na Telegram kanalu, navodi se da su PVO sistemi uspešno uništili 35 od ukupno 39 jurišnih dronova koje je Rusija lansirala protekle noći. Važno je napomenuti da nije bilo prijavljenih žrtava niti neposredne štete usled ovih napada.
Situacija u Kijevu je napeta, a stanovnici su u strahu od mogućih novih napada. Dronovi su postali sve popularnije sredstvo u modernom ratovanju, jer omogućavaju neprijatelju da izvede napad sa udaljenosti i sa minimalnim rizikom za svoje trupe. Međutim, Ukrajina je pokazala da je spremna da se brani i da može efikasno odgovoriti na ovakve napade.
Ovaj sukob između Rusije i Ukrajine traje već nekoliko godina, a situacija se sve više zaoštrava. Rusija je anektirala Krim 2014. godine, nakon ustanka pro-ruskih snaga u istočnoj Ukrajini. Mnogi smatraju da je to bio povod za početak sukoba koji i dalje traje.
Ukrajina se bori za svoju teritorijalnu celovitost i suverenitet, dok Rusija tvrdi da štiti rusko stanovništvo na istoku zemlje. Međunarodna zajednica je podeljena po pitanju ovog sukoba, sa nekim zemljama koje podržavaju Ukrajinu, dok druge podržavaju Rusiju.
Sve oči su uprte u situaciju u Ukrajini, jer postoji realna opasnost da ovaj sukob eskalira i u veći regionalni rat. Evropske zemlje su već izrazile zabrinutost zbog situacije na istoku Evrope, a NATO je takođe dao podršku Ukrajini i obećao da će pružiti vojnu podršku u slučaju potrebe.
Napadi dronovima na Kijev su samo jedan deo ove složene situacije, ali su pokazali da je konflikt između Rusije i Ukrajine daleko od rešenja. Sukobi na kopnu i vazduhu samo produbljuju podele i stvaraju još veće tenzije između dve zemlje.
Ukrajina je proglasila ratno stanje na delu svoje teritorije i mobilisala vojne snage da se bore protiv ruske agresije. Rusija je takođe mobilisala svoje trupe duž granice sa Ukrajinom, što je dodatno podiglo nivo tenzija u regionu.
Svetski lideri su pozvali na deeskalaciju sukoba i mirno rešenje, ali je teško predvideti šta će se dalje dešavati u ovom regionu. Situacija je veoma nestabilna i bilo koji potez jedne strane može izazvati dalju eskalaciju sukoba.
U međuvremenu, stanovnici Kijeva žive u strahu od novih napada i teško je predvideti kakav će biti ishod ovog sukoba. Jedno je sigurno – mirno rešenje je sve teže postići, a sukobi se samo produbljuju. Svetska zajednica mora hitno reagovati i tražiti rešenje koje će doneti mir i stabilnost u ovom regionu.