Uoči Dana Australije, koji se obeležava 26. januara, došlo je do ozbiljnih incidenata u Melburnu i Sidneju, gde su oštećene istorijske statue, a širom zemlje organizovani su protesti. Ove akcije su pokrenute od strane grupa Aboridžina koje ističu da ovaj datum nije povod za proslavu, već je simbol kolonizacije i patnje autohtonih naroda.
Statua Džona Betmena, jednog od osnivača Melburna, oštećena je na način da je isečena na pola. Betmen je bio poznat po svom učešću u nasilju nad Aboridžinima tokom kolonijalne ere. Ovaj čin uništavanja statue predstavlja simbolički protest protiv njegovog nasleđa i podseća na bolne istorijske događaje koji su oblikovali Australiju. Osim toga, spomen obeležje australijskim vojnicima iz Prvog svetskog rata poliveno je crvenom bojom, uz poruku „vratite se“. Ovi postupci ukazuju na duboke podele u društvu i potrebu za priznavanjem i pomirenjem u vezi sa istorijskim nepravdama.
U Sidneju, statua britanskog istraživača Džejmsa Kuka takođe je oštećena. Ova statua je poznata kao simbol kolonijalnog osvajanja, jer je Kuk bio kapetan prvog zapadnog broda koji je stigao do istočne obale Australije. Nepoznati počinioci su uspešno otkinuli deo statue, uključujući ruku, deo lica i nosa, a statua je također polivena crvenom bojom. Ovi vandalizmi su izazvali žestoke debate u društvu o tome kako se treba odnositi prema simbolima kolonijalizma i njihovom mestu u savremenoj Australiji.
Protesti su okupili desetine hiljada ljudi širom zemlje, a organizatori su istakli da je 26. januar dan kada su Aboridžini izgubili svoje zemlje i kulturu. Za mnoge, ovaj datum predstavlja „Dan tuge“ ili „Dan invazije“, a ne praznik. Aktivisti pozivaju na promene, uključujući priznavanje prava Aboridžina i njihovih predaka, kao i promene u obrazovnom sistemu kako bi se bolje razumele istorijske nepravde.
U poslednjih nekoliko godina, Australija se suočava sa sve većim pritiscima da se suoči sa svojom kolonijalnom prošlošću. Državni i lokalni zvaničnici pozvani su da razmotre promene u načinu na koji se obeležava Dan Australije, a neki su već predložili da se ovaj datum preimenuje ili da se obeležava na način koji uključuje priznavanje Aboridžinske istorije.
U Melburnu i Sidneju, protesti su bili mirni, ali su bili praćeni značajnim prisustvom policije. Aktivisti su nosili transparente i skandirali poruke solidarnosti sa Aboridžinima, tražeći pravdu i priznanje njihovih prava. Policija je izjavila da su spremni da reaguju na bilo kakve incidente, ali su naglasili da su njihovi prioriteti očuvanje javnog reda i mira.
Ove akcije i protesti su deo šireg pokreta za pravdu i pomirenje, koji se širi širom sveta. Mnogi smatraju da je važno prepoznati i ispraviti istorijske nepravde kako bi se postiglo istinsko pomirenje između različitih zajednica. U Australiji, ovo pitanje je posebno važno s obzirom na bogatu i staru kulturu Aboridžina koja je bila zanemarena tokom vekova kolonizacije.
U zaključku, događaji u Melburnu i Sidneju ukazuju na duboke podele koje i dalje postoje u australijskom društvu, a protesti koje organizuju Aboridžini naglašavaju potrebu za priznavanjem i ispravljanjem istorijskih nepravdi. Dok Australija nastavlja da se suočava sa svojim kolonijalnim nasleđem, važno je da se otvore dijalog i stvore mostovi između različitih zajednica kako bi se postiglo pomirenje i pravda.
