Osumnjičeni je u četvrtak napao svoju bivšu suprugu u frizerskom salonu u Borči. Nakon verbalne svađe, osumnjičeni je uputio pretnje po život žrtvi i fizički je napao, vukući je za kosu i nanevši joj povrede u predelu glave. Osumnjičeni je također naneo teške telesne povrede žrtvi, a istragu vodi Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu.
Ovaj slučaj nas podseća na ozbiljan problem nasilja nad ženama u Srbiji. Prema podacima Sigurne ženske kuće, tokom 2020. godine, 28 žena je ubijeno od strane partnera ili bivših partnera. Ovo je alarmantan podatak koji ukazuje na to da se nasilje nad ženama mora ozbiljno shvatiti i hitno reagovati.
Vlada Srbije je donela Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji je stupio na snagu 2017. godine. Ovaj zakon predviđa strože kazne za nasilnike, ali je važno da se primenjuje u praksi kako bi zaista bio efikasan u zaštiti žrtava nasilja.
Uobičajeno je da žrtve nasilja ne prijavljuju incidente policiji zbog straha od osvete ili zbog nedostatka podrške i razumevanja okoline. Zbog toga je važno da se žrtve ohrabre da prijave nasilje i da im se pruži neophodna podrška i zaštita.
Da bismo zaustavili nasilje nad ženama, neophodno je da se promene stavovi u društvu i da se osudi nasilje u svakom obliku. Edukacija o rodnoj ravnopravnosti i nultoj toleranciji na nasilje treba da bude prioritet u obrazovnom sistemu i medijima.
Svi mi kao društvo imamo odgovornost da podržimo žrtve nasilja, pružimo im podršku i zaštitu i osudimo nasilnike. Svaka žena ima pravo da živi slobodno i bez straha od nasilja, i zajedno možemo raditi na stvaranju sigurnijeg i pravednijeg društva za sve.
Nasilje nad ženama je ozbiljan problem širom sveta, uključujući i Hrvatsku. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u 2020. godini beleženo je 5.620 slučajeva nasilja u porodici, od kojih je 4.042 slučaja nasilja nad ženama. Ovo su samo zvanični podaci, a stvarni broj slučajeva verovatno je veći zbog podreportinga i straha žrtava od prijavljivanja.
U borbi protiv nasilja nad ženama, Hrvatska je donela Zakon o zaštiti od nasilja u porodici 2003. godine. Ovaj zakon predviđa mere zaštite žrtava, kao što su hitne zabrane približavanja i privremen izlazak iz zajedničkog doma, kao i strože kazne za nasilnike.
Međutim, da bi zakoni bili efikasni, neophodno je da se primenjuju u praksi i da se žrtvama pruži adekvatna podrška i zaštita. Ministarstvo unutrašnjih poslova Hrvatske ima posebne jedinice za borbu protiv nasilja u porodici i podršku žrtvama, ali je važno da se ova podrška proširi i na lokalnom nivou.
Važno je da svi kao društvo osudimo nasilje nad ženama i aktivno radimo na promociji rodne ravnopravnosti i nulte tolerancije na nasilje. Edukacija o važnosti poštovanja i jednakih prava za sve ljude treba da bude prioritet u školama i javnom prostoru.
Svi mi imamo odgovornost da podržimo žrtve nasilja, pružimo im podršku i zaštitu i osudimo nasilnike. Svaka žena ima pravo na siguran i dostojanstven život, i zajedno možemo raditi na izgradnji društva bez nasilja.
Nasilje nad ženama je globalni problem koji zahteva zajedničku akciju svih društvenih aktera. Važno je da se promene zakoni i politike koje štite žrtve nasilja i kažnjavaju nasilnike, ali je jednako važno da se promene stavovi i norme u društvu koje doprinose nasilju.
Podrška žrtvama nasilja i edukacija o ravnopravnosti su ključni u prevenciji nasilja nad ženama. Rodna ravnopravnost treba da bude temelj svih naših odnosa i odluka, kako bi žene i devojčice mogle da žive sigurno i slobodno.
