Od petka do danas primili smo samo 29 bolesnika, od kojih je čak šestoro direktno išlo u salu za kateterizaciju. Profesor dr. Goran Stanković, direktor Klinike za kardiologiju UKCS, ističe da srčane bolesti ne zaobilaze ni mlade ni stare, te da je redovna kontrola neophodna. Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji, a posle epidemije korona virusa broj prevremenih smrti od srčanih bolesti je porastao. Stručnjaci širom sveta upozoravaju da je neophodno obratiti pažnju na rad srca nakon preležane korona infekcije, bez obzira na godine i zdravstveno stanje.

Dr. Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA), ističe da korona virus može imati štetne efekte na srce i kardiovaskularni sistem, posebno u postkovid periodu. Simptomi na koje treba obratiti pažnju nakon preležanog kovida uključuju ubrzani rad srca, osećaj preskakanja srca, nedostatak daha, malaksalost, glavobolje i vrtoglavice, kao i povećanu anksioznost i znojenje.

Postkovid i longkovid period može dovesti do oštećenja srca i kardiovaskularnog sistema, zbog čega je važno obaviti preventivno-dijagnostički pregled. Teži simptomi koji mogu ukazivati na probleme u moždanoj ili cerebralnoj cirkulaciji uključuju bol u grudima i smetnje vezane za moždanu aktivnost.

Lečenje aritmija može obuhvatiti upotrebu lekova ili invazivne metode, kao što su kardioverter defibrilatori. Važno je redovno pratiti srčanu aktivnost i reagovati na simptome kako bi se sprečili ozbiljni zdravstveni problemi. Preventivni pregledi srca su od suštinskog značaja kako bi se identifikovali potencijalni problemi i primenila odgovarajuća terapija.

U postkovid periodu, mladi takođe mogu patiti od različitih vrsta aritmija, te je važno obratiti pažnju na simptome koji se javljaju nakon preležanog kovida. Dr. Tasić ističe važnost adekvatne dijagnostike i terapije prilagođene svakom pacijentu, te upozorava na opasnosti uzimanja terapije na svoju ruku.

Jačanje imuniteta kroz zdravu ishranu, unošenje voća i povrća, hidrataciju, izbegavanje pušenja i smanjenje kafe i alkohola, kao i redukcija stresa, mogu pomoći u prevenciji srčanih oboljenja. Važno je redovno pratiti stanje kardiovaskularnog sistema i reagovati na simptome, kako bi se sprečile ozbiljne posledice kovid infekcije na srce i kardiovaskularni sistem.