Usvajanjem Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine započinje se nova faza u razvoju energetskog sektora Srbije. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović istaknula je da ovaj dokument treba da doprinese većoj sigurnosti snabdevanja, povećanju učešća čistih izvora energije i zaštiti životne sredine.
Integrisani plan predstavlja „mapu puta“ za Srbiju u energetskoj tranziciji, usklađen sa evropskom vizijom dekarbonizacije energetskog sektora. Fokus plana je na ulaganjima u obnovljive izvore energije, sa ciljem da se do 2030. godine instalira oko 3,5 gigavata novih solarnih i vetroelektrana. Prema planu, skoro svaki drugi megavat-sat električne energije će dolaziti iz čistih izvora.
Mere predviđene planom obuhvataju intenzivna ulaganja u energetsku efikasnost u svim sektorima, veće korišćenje obnovljivih izvora energije za grejanje i hlađenje, kao i postepenu elektrifikaciju saobraćaja. Sprovođenje mera plana trebalo bi da rezultira smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte za 40,3 odsto u poređenju sa 1990. godinom.
Srbija je donošenjem ambicioznog, ali ostvarljivog plana za energetsku tranziciju pokazala spremnost da radi na povećanju energetske sigurnosti i nezavisnosti, kao i na ispunjenju međunarodnih obaveza u vezi sa globalnom klimatskom agendom. Plan je važan za usaglašavanje sa zahtevima Evropske unije, uključujući cilj da se spoji tržište električne energije sa jedinstvenim tržištem EU.
Ministarka je istakla da ciljevi obuhvaćeni Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom obuhvataju projekte javnog i privatnog sektora. Naglasila je važnost energetske tranzicije za državu, privrednike, privatni sektor i svakog pojedinca. Država računa na privatne investicije i povećanje energetske efikasnosti u domaćinstvima, koje subvencioniše.
INEKP je ključni strateški dokument koji definiše ciljeve i dinamiku njihovog ostvarivanja u procesu energetske tranzicije. Politike i mere za ostvarivanje ciljeva su grupisane u pet ključnih dimenzija: dekarbonizacija, energetska efikasnost, energetska sigurnost, unutrašnje energetsko tržište i istraživanje, inovacije i konkurentnost.
Uvođenje Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine predstavlja važan korak ka modernizaciji energetskog sektora Srbije i doprinosi ostvarivanju ciljeva održivog razvoja i zaštite životne sredine. Očekuje se da će sprovođenje plana rezultirati većom sigurnošću snabdevanja energijom, povećanjem učešća obnovljivih izvora energije i smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte.
