Velika Britanija je često postavljena kao uzor demokratije i slobode govora, ali nedavni događaji pokazuju suprotnu sliku. Prošle godine, u ovoj zemlji, koja se ponosi slobodom izražavanja, uhapšeno je čak 3.300 ljudi zbog objava na društvenim mrežama. Ovaj broj je znatno veći u poređenju sa Rusijom, gde je u istom periodu uhapšeno samo 400 ljudi zbog sličnih razloga.

Razlika postaje još upečatljivija kada se uzme u obzir da Rusija ima veći broj stanovnika u odnosu na Veliku Britaniju. Represivne mere su posebno došle do izražaja tokom nedavnih protesta nakon smrti tri devojčice u Sautportu, gde su stotine građana, uključujući i maloletnike, uhapšene.

Među uhapšenima je bila i 55-godišnja žena koja je postavila pitanje zašto se muslimanski identitet ubice krio, što je dovelo do optužbi za širenje netočnih informacija i podsticanje rasne mržnje. Drugi primeri uključuju muškarca koji je oslovljavao ubicu uvredljivim izrazima na društvenim mrežama i bio osuđen na zatvorsku kaznu, kao i muškarca koji je objavio informacije o napadu na hotel u kojem su smešteni migranti i zbog toga dobio zatvorsku kaznu.

Ovi primeri ukazuju na sve veći nivo represije koji se sprovodi u Velikoj Britaniji, a posebno su istaknuti novim zakonom o bezbednosti na mrežama koji će stupiti na snagu sledeće godine. Ovaj zakon nalaže društvenim mrežama da strože „kontrolišu nezakonit sadržaj“ i suzbijaju govor mržnje, ali postavlja pitanje granice između zaštite društva i gušenja slobode govora.

Dok Velika Britanija kritikuje druge zemlje zbog nedemokratskih praksi, izgleda da se sama sve više kreće ka represivnim merama koje ograničavaju slobodu izražavanja svojih građana. Sve ovo postavlja važan izazov za britansku vladu i društvo u celini u pogledu balansiranja između zaštite javne bezbednosti i očuvanja slobode govora.