Naucnici su zbunjeni sve vecim brojem mrtvih velikih belih ajkula, posebno zbog uocenih uvelicanih mozgova. Ove ajkule su pronadene na plazama koje zapljuskuju talasi Atlantskog okeana širom Severne Amerike, sto je izazvalo zabrinutost u naučnoj zajednici u Kanadi i SAD-u, koja se trudi da otkrije uzrok ovog fenomena. Pre 2023. godine, Kanadska zdravstvena organizacija za divlje životinje (CWHC) nije naišla na mrtvu veliku belu ajkulu skoro 30 godina. Međutim, nakon što je jedna ajkula pronađena nasukana na ostrvu Princ Edvard bez vidljivih povreda, stručnjaci su bili zbunjeni.
Istraživanjem je otkriveno da se radi o meningoencefalitisu, upali moždanog tkiva koja narušava normalne kognitivne funkcije i može dovesti do smrti. Nakon ovog otkrića, još četiri velike bele ajkule nasukale su se po obalama Kanade, a sličan fenomen zabeležen je i u SAD-u, gde je prvi slučaj registrovan u julu 2022. godine kod obala Masačusetsa. Vecina pronađenih ajkula, poznatih po svom jakom imunološkom sistemu, pati od iste upale mozga.
Dr Megan Džons, veterinarski patolog i regionalni direktor CWHC, naglasila je da su u prošlosti zabeleženi slučajevi bakterijskih infekcija koje izazivaju upalu mozga, ali su te infekcije bile lako identifikovane. Ona je deo grupe naučnika koja istražuje da li se ajkule suočavaju sa novom nepoznatom pretnjom. Istakla je da tri od pet pronađenih ajkula imaju istu potencijalno zaraznu bolest koja utiče na njihov mozak. Pritisak na mozak ajkule može otežati hranjenje ili je navesti da zaluta u vodi i na kraju se nasuka.
Drugi naučnici, poput Tonje Vimer, izvršnog direktora kanadskog Društva za zaštitu morskih životinja, spekulisali su da bi povećan broj mrtvih ajkula mogao biti prirodni rezultat rasta populacije ovih životinja. Vimer je naglasila da sve više ajkula umire jer ih je više u okeanu. Klimatske promene su izazvale zagrevanje voda Atlantika, što gura ove grabljivice ka severu.
U poređenju sa drugim morskim divljim životinjama, poput kitova i delfina, još uvek postoji mnogo nepoznanica o ajkulama, a istraživanje o njima ostaje nedovoljno finansirano. Velike bele ajkule su često pogrešno shvaćene kao opasne vrste. Filmovi poput „Jaws“ i „Deep Blue Sea“ prikazuju ajkule kao negativce koji napadaju ljude, ali su napadi na ljude zapravo izuzetno retki. Umesto toga, ljudi predstavljaju veću pretnju za velike bele ajkule, a komercijalni ribolov je ključni faktor.
Na globalnom nivou, velike bele ajkule su klasifikovane kao ranjive vrste, a procenjuje se da njihova populacija iznosi između 3.500 i 5.000 jedinki. Ova smanjenja su rezultat prekomernog ribolova i gubitka staništa, što dodatno naglašava potrebu za zaštitom ove vrste.
Naučnici se suočavaju sa izazovima u razumevanju i očuvanju ovih veoma važnih predatora u ekosistemu mora. Velike bele ajkule igraju ključnu ulogu u održavanju ravnoteže morskog ekosistema, a njihovo izumiranje ili smanjenje broja može imati ozbiljne posledice po ceo morski lanac ishrane.
U svetlu svih ovih informacija, postavlja se pitanje kako možemo pomoći u očuvanju velikih belih ajkula i obezbediti da budu zaštićene od pretnji koje ih ugrožavaju. Edukacija javnosti o važnosti ovih stvorenja i podrška istraživačkim naporima u očuvanju morskog života ključni su koraci ka očuvanju ovih fascinantnih stvorenja. Potrebno je raditi na smanjenju komercijalnog ribolova i zaštiti njihovih staništa kako bismo osigurali opstanak velikih belih ajkula za buduće generacije.
